Više od deset milijardi evra se obrne u sivoj zoni - ko najviše posluje "na crno"

Registrovana preduzeća pokazuju istraživanja, sve ređe gaze sivom zonom. Pokazuju i da se srpski poslodavci nisu odvikli stare navike - da deo plate daju na ruke.

"Vidimo da dve trećine sive ekonomije čine neprijavljene zarade, veći deo čine neprijavljene zarade u odnosu na neprijavljeni profit preduzeća. Od 100 dinara sive ekonomije približno 64 dinara čine neprijavljene zarade zaposlenih, a 36 dinara neprijavljeni profit", ističe Gordana Krstić, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Najmanje su poslovanju u sivoj zoni sklone firme u saobraćaju i ugostiteljstvu. Najviše u poljoprivredi i građevinarstvu. Poslednjih godina sve više. Iako je zakonom omogućena i prijava sezonskih radnika, svaki sedmi radnik na njivama i gradilištima radi bez ugovora. 

"Sezonci su za sad samo u poljoprivredi, nisu u građevinarstvu i verujem da kada budu jednog dana, da ćemo onda nakon protoka nekog vremena moći sa statističkom sigurnošću da kažemo ovo je efekat sezone na građevinarstvo i poljoprivredu", ocenjuje Marko Danon, šef Jedinice za konkurentnost u Naledu.

I dalje 375.000 radnika na crno 

Iako opada broj radnika na crno, i dalje ih je 375.000 kako se zvanično kaže - neformalno zaposlenih. Procenjuje se da je sada svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju, a pre pet godina bilo je svako treće. Razlog kojim to opravdavaju je isti. 

"I dalje privrednici to navode kao visok nivo fiskalnog opterećenja. Mi ćemo i dalje raditi na tome da se ti procenti smanjuju i da se neformalna zaposlenost smanjuje, odnosno da se broj zaposlenih povećava", naglašava Ana Jović iz Ministarstvo finansija.

U Ministarstvu najavljuju novi Program za suzbijanje sive ekonomije, a stučnjaci savetuju što više plaćanja karticama, što manje gotovine, i što više inspektora na terenu.