Da li uspešnom tržištu nekretnina preti rast kamata

Srđan Teofilović iz "CBS Internešnela" ocenio je za Tanjug, da su ove godine posebno impresivni rezultati ostvareni na sektoru kancelarijskog prostora, gde je tražnja povećana dva puta.

Navodi da investitori i finansijeri nastavljaju projekte na tom polju i da je u Beogradu oko 200.000 kvadratnih metara trenutno u fazi gradnje.

Kaže da je ova godina rekordna i po broju prodatih stanova i količini novca u kupovini.

Na to je uticala i inflacija kao i povećani priliv stranaca, oko 100.000 kao posledica rusko ukrajinske krize, što je izazvalo dodatni pritisak na rast cena.

"U 2023. godini treba očekivati da će banke biti nešto strožije u pogledu odobravanja kredita, a postojeći krediti biće nešto skuplji zbog rasta euribora. Ne očekujemo da će to imati neki dramatičan uticaj, jer se u Beogradu 70 posto stanova kupuje iz sopstvenih sredstava", rekao je on.

Teofilović kaže da se u Beogradu proda 20.000 stanova godišnje što je za grad od dva miliona stanovnika relativno mali broj.

"Vidimo da ovde postoji pritisak tražnje, dokle god je tako investitori će ići u nove projekte razvoja, a dok je zdrava ekonomska logika projekata, postojaće i finansijeri da ga isprate", rekao je on.

Ocenio je da je domaće tržište nekretnina zasnovano na zdravim temeljima, jer ne postoji izuzetno veliki špekulativni projekti gde se gradi bez vizije ko će biti krajnji korisnik ili kupac.

Govoreći o skoku cena zakupnina, kaže, da je do toga došlo zbog velikog broja novih stanovnika pristiglih zbog rusko-ukrajinskog sukoba, a Beograd ima mali fond stanova za iznajmljivanje.

Kompanije se sele bliže Zapadnoj Evropi 

Predstavnik kompanije CTP koja se bavi izgradnjom industrijskih objekata Petar Kolognat rekao je da postoji trend da se kompanije povlače sa Dalekog istoka i premeštaju bliže Zapadnoj Evropi što je šansa za region i Srbiju.

Naveo je da CTP duplira svoj portfolio i gradi za 2023. godinu dodatnih 250.000 kvadratnih metara.

"Po tome se može videti da verujemo da kriza neće drastično uticati na sektor nekretnina", rekao je on i dodao da očekuje da će 2023. biti veoma dobra za taj deo nekretnina.

Spominjući "niršoring" kao trend da kompanije zbog kolapsa lanaca snabdevanja menjaju strategije, pa fabrike delova i logističke centre lociraju bliže tržištima Zapadne Evrope, naveo je i da se neke fabrike iz Ukrajine sklanjaju u zemlje EU.

"Fabrike koje su radile u Ukrajini, se sklanjaju bliže, u Poljsku ili druge zemlje EU. I sada već imamo primere da neke firme koje su tamo htele da se otvaraju, dolaze u Srbiju", rekao je on.

Najavu ministarstva građevine da će doći do ukidanja konverzije zemljišta ocenio je kao stimulativnu meru.

"Drastično će olakšati proceduru izgradnje industrijskih objekata. To bi bio veoma pozitivan korak", rekao je on.

Nije realno očekivati pad kamata u idućoj godini 

Izvršni direktor za korporativno bankarsto "Eurobanke Direktno", Milan Vićentić situaciju na tržištu nekretnina Srbije ocenio je kao i dalje jako dobru i da tražnja raste.

"Tražnja posebno raste u poslednjem kvartalu ove godine, jer imamo priliv stanovnika iz Rusije i Ukrajine, što je dodatno poguralo tržište na više", rekao je on.

Dodao je da je tržište poslovnog prostora ove godine raslo i izvan očekivanja.

"Jedino zatišje je kod tržišta šoping molova. To nije vezano za sadašnju krizu. Mislimo da je trenutni broj šoping molova adekvatan tražnji i platežnoj sposobnosti", rekao je on.

Vićentić je ocenio da nije realno očekivati pad kamata u sledećoj godini, i podsetio da su do skora kamate bile na istorijski niskom niovu.

Izneo je očekivanje da su cene tih nekretna sada u piku, ili blizu pika.

"U većinskom prosečnom tržištu mislim da je trenutno na piku. Ali to ne zavisi samo od tražnje, nego i od rasta inflacije na evropskom nivou, i realne kupovne moći.

Zavisi i od cena materijala što je značajan input za investitore", rekao je on.

Tokom "Balkan properti foruma" razmenjivani su podaci, mišljenja i očekivanja o uticaju inflacije, rata u Ukrajini i energetske krize na regionalno tržište nekretnina koje se u postojećim uslovima pokazalo heterogenim zbog različitih politika koje vode države.