Štednja gasa i struje povezuje celu Evropu, građanima nametnuta nova pravila ponašanja

U Srbiji je početak grejne sezone odložen zbog visokih temperatura i štednje. Štede i građani. Prema zvaničnim podacima, u prvoj polovini oktobra potrošnja struje u Srbiji bila je za 16 odsto niža nego u istom periodu prošle godine. Bez obzira na to da li je grejna sezona zvanično počela ili ne, jedna stvar povezuje celu Evropu, a to je štednja.

U Belgiji, kao i u većini evropskih zemalja zvanično ne postoji propis o početku grejne sezone, kao kod nas. Odluku o tome donose sami građani.

Međutim, vlasti upozoravaju da se gas i struja štede i to važi za sve. I bez obzira na to, zbog višestrukog poskupljenja energenata, građani sami odlažu početak grejne sezone koliko god je to moguće.

Razumljivo, kada će godišnje prosečno belgijsko domaćinstvo za energente, morati da izdvoji između 7.000 i 10.000 evra.

Dopisnik RTS iz Brisela Dušan Gajić kaže da se ljudi greju uglavnom na gas, ali i mazut i struju.

"To su individualna grejanja, ložišta. Odluke o početku grejne sezone se, samim tim, donese individualno u zavisnosti od toga koliku temperaturu ljudi žele u svojim kućama i stanovima", objašnjava Gajić.

Poziva za štednju nema u Austriji

U Austriji grejna sezona zvanično je počela 1. oktobra i trajaće do kraja marta. Odluku, inače, donose lokalne uprave, a apela za štednju za sada nema.

Umesto toga, mogu se čuti uveravanja da su sva skladišta gasa u Austriji popunjena skoro 90 odsto.

Dopisnica RTS-a iz Beča Vesna Knežević kaže da je samo 60 odsto od toga za Austriju, a da sve ostalo prolazi kroz tu zemlju.

"Bečkoj toplani je od 1. septembra dozvoljeno da podigne cene grejanja, skoro duplo, 92 odsto. Troškovi pogađaju skoro 450.000 domaćinstava koja se greju na taj način", objašnjava Kneževićeva.

Prema njenim rečima, Beč pokušava da kompenzuje drastično poskupljenje, paketom od 250 miliona evra.

Cene gasa i struje zamrznute u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je situacija drugačija. Odluku o grejanju donose građani i plaćaju ga po potrošnji. U pojedinim zgradama tako grejanja već ima, a u nekima ne.

Vlasti uveravaju da energenata ima dovoljno, a cene gasa i struje su zamrznute. To ne važi za one koji troše više od dve i po hiljade kilovat sati struje. Njihov račun biće viši za 30 odsto.

Dopisnik Radio Beograda iz Hrvatske Nenad Jovanović kaže da je, iako su cena gasa i struje drastično više, hrvatska vlada dala šestomesečni moratorijum na cenu grejanje. "Troškovi grejanja za ovu grejnu sezonu, ako vremenske okolnosti budu slične kao i prošle, biće isti – nema porasta", navodi Jovanović.

Plaćanje po potrošnji preskupog gasa, struje i lož-ulja u mnogim evropskim zemljama, nametnulo je nova pravila ponašanja.

Iako su toplane spremne, građani radije biraju da štede, nego da veći deo kućnog budžeta potroše na zagrevanje stanova – samo da miholjsko leto potraje.