Budućnost biotehnologije – stručnjaci iz više od 20 zemalja na konferenciji u Beogradu

U jednom proizvodu đubrivo i otrov protiv korova, specifičan probiotik samo za obolele od dijabetesa. Kad se prevede na jezik laika, to su samo neka od dostignuća biotehnologije.

Budućnost bez nje, kažu stručnjaci, nije zamisliva. U spoju biologije i tehnologije, poručuje predsednica Vlade Ana Brnabić, šansa je za razvoj Srbije. Najavljuje i da će to biti fokus njene nove vlade.

"Srbija je uradila toliko toga u prethodnih šest, sedam godina da promeni svoju sudbinu: da postanemo društvo zasnovano na znanju, inovacijama i novim tehnologijama. To je prava prilika za nas koji živimo u vreme četvrte industrijske revolucije – da upotrebimo naše prednosti i nadoknadimo izgubljeno tokom devedesetih godina", poručuje Brnabićeva.

Dodaje da je pre 10 godina izvoz našeg IT sektora iznosio 370 miliona evra, a ove godine će premašiti 2,5 milijardi evra, što je naš najjači izvozni sektor.

Administrator programa UN za razvoj Ahim Štajner navodi da do izlečenja pojedinih bolesti, obezbeđivanja dovoljne količine hrane i napredak u borbi sa klimatskim promenama, može dovesti biotehnologija.

"Podržavamo Vladu Srbije u procesu digitalizacije. Naš zajednički zadatak je da stvorimo adekvatnu regulativu", kaže Štajner.

Otvoren centar za razvoj novih nauka

Na konferenciji je svečano otvoren i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju. Najavljuje se kao vodeći za razvoj novih nauka, posebno veštačke inteligencije u medicini.

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović kaže da okupljaju i drugih pet centara iz sveta kako bi napravili čvor, odnosno zajedničko delovanje na biotehnologiji.

"To polazi od Srbije, koja će biti lider. Srbija je ta koja će povući druge da radimo na propisima, ali i na transferu tehnologije", navodi Bojovićeva.

Centar u Beogradu će, kako je najavljeno, blisko sarađivati sa takvim centrom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jednom od vodećih zemalja u razvoju novih tehnologija.

Izvršni direktor Dubai fondacije za budućnost Kalfan Belhul objašnjava da rade i na veštačkoj inteligenciji, sekvenciranju genoma, blokčejn tehnologiji, navodeći da mogu da dele iskustva sa kolegama u Centru u Srbiji.

"Zajednički rad kreira novu vrstu platforme, koja će koristiti celom svetu, a njen početak biće u ta dva centra", navodi Belhul.

Stručnjaci iz više od 20 zemalja sveta svoja iskustva i nove ideje predstaviće i sutra. Organizatori najavljuju da je cilj da konferencija preraste u redovni godišnji skup nauke, javnog i privatnog sektora iz celog sveta.