Srbija i Turska potpisale niz sporazuma – šta oni predviđaju i da li će doneti nove poslove

Kakve novine oni predviđaju, da li će sastanci srpskih i turskih privrednika na jučerašnjem forumu doneti nove poslove i da li je realan rast turskih investicija u narednom periodu, za Dnevnik je govorio Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Čuli smo tokom posete turskog predsednika da su trgovinski i privredni odnosi pokretač saradnje dve zemlje. Kako bi dali novi zamajac toj saradnji zvaničnici su potpisali nekoliko sporazuma. Kakve novine donose?

- Turska je jedna velika privreda, možemo reći da je u ekspanziji, ima visoke stope rasta. Tu određen potencijal postoji u odnosu na trenutno stanje. Ovi sporazumi koji su potpisani učvršćuju ekonomske i političke odnose između dve zemlje – saradnja između državnih uprava, saradnja u pogledu investicija. Iz tog dobrog političkog odnosa, treba izaći određeno razumevanje za privredu koja je u tom odnosu značajno slabija u potencijalu nego što je konkretno privreda Turske.

Ovi trgovinski odnosi koji se razvijaju posebno od uvođenja Sporazuma o slobodnoj trgovini, se razvijaju kontinuirano, ali svakako na ekonomsku uslovno rečeno štetu Srbije, s obzirom da značajno raste taj trgovinski deficit.

Kao i tokom prethodnih poseta, sa predsednikom Turske došla je i delegacija privrednika. Više od 500 privrednika iz Srbije i Turske juče se sastalo i razgovaralo. Šta se očekuje od tih sastanaka?

- Ono što je veoma bitno je da smo imali kontakte sa oko 500 privrednika, bilo je gotovo 1.000 kontakata što direktnih što indirektnih i vrlo je značajno da se prepozna dodatno potencijal privrede Srbije na tržištu Turske koje je brzo rastuće. Ono što je takođe bitno jeste to što će ta trgovinska saradnja biti podstaknuta i kroz direktan kontakt – otvaranjem predstavništva Privredne komore u Istanbulu. Ti odnosi su na dobrom nivou, ali potrebno je povećati komponentu Srbije u okviru tih odnosa.

Tokom jučerašnjeg foruma turskim privrednicima još jednom je upućen poziv da dođu i pokrenu posao u Srbiji. S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju u toj zemlji, na inflaciju koja je dostigla 80 odsto, da li je realan rast turskih investicija?

- Ta inflacija jeste veliki problem, postoji velika unutrašnja neravnoteža. Oni vode ekspanzivnu monetarnu politiku u vreme kada za to nije vreme. Oni žele da postignu što veći ekonomski rast i kada je bila pandemija oni su imali pozitivan rast, a na globalu je bila recesija.

Što se tiče investicija, njih ima, ali su one relativno male. U poslednjih 10 godina je bilo oko 240 miliona evra investicija iz Turske, a recimo samo u 2021. godine ukupan broj investicija koje su došle u Srbiju iz celog sveta su bile 3,6 milijarde evra. Taj potencijal da se poveća svakako postoji.

Oni su najviše investirali u tekstilnu industriju, dosta ima njihovih firmi koje se ovde bave građevinskim radovima, zatim u u auto-industriju. Ali one investicije koje bi trebalo da dođu u budućnosti bi trebalo da se usmere na sektore koji nose veću dodatnu vrednost.

Koje su to sada oblasti koje su spremne da se saradnja proširi i na njih?

- To je pre svega auto-industrija, ali veća dodata vrednost – značajniji delovi koji se posle koriste u auto-industriji, onda prehrambena industrija, informacione tehnologije i kreativne industrije.

Turska je među prvih 10 naših spoljnotrgovinskih partnera. I ona je sve bolja - u prvoj polovini godine čak za 50 odsto nego lane. Međutim, ono što smo čuli početkom godine u Ankari, a juče i u Beogradu - da je cilj 5 milijardi. Kada bi on mogao da bude realan?

- Ako pogledamo aktuelne stope rasta koliko raste uvoz izvoz i trgovinska razmena, može da se to dostigne u narednih pet godina. Mađutim, to podrazumeva da Turska ima ovakve stope rasta, jer te njihove stope rasta zahtevaju i veliki uvoz. Recimo mi imamo veliki deficit sa Turskom, ali Turska na nivou cele svoje spoljne trgovine ima veliki deficit. Sa druge strane, važno je istaći da postoji prostor, ali treba imati u vidu da ovi geopolitički rizici koji su sada aktuelni ne odgovaraju privredi Turske.

Ono što karakteriše trgovinsku razmenu dve zemlje je i dalje veliki deficit - u protekloj godini uvoz iz Turske je dostigao više od milijardu evra, dok je izvoz bio vredan 183 miliona. Šta je to što Srbija može da ponudi Turskoj?

- Taj deficit je vrlo problematičan iz razloga što se povećava eksterna zaduženost privrede Srbije prema inostranstvu. Taj dug se mora vraćati po stopama koje idu naviše. Naravno, vi kada pogledate privreda Srbije ima potencijal, ima šta da ponudi. Međutim, sa druge strane kada postoji to političko partnerstvo, na strateškom nivou onda treba imati dodatnog razumevanja recimo u kreiranju lanaca snabdevanja za turske kompanije koje posluju u Turskoj, da to uključi ne samo Srbiju, već ceo Zapadni Balkan, jer bi trebalo da se smanji taj disbalans u trgovinskoj razmeni koji imamo sa Turskom i što se tiče investicija da dođu one koje nose veću dodatu vrednost.

Postoji mišljenje da Turska gleda na Balkan kao na deo svoje bivše teritorije i da ima neku vrstu mekog uticaja. Jeli to tako?

- To je političko pitanje, u smislu te njihove strategije koja se više u medijima pominje, a ne kao deklarativno zvanična politika Turske. Taj tzv. neosmanizam. Međutim, oni su pokazali dosta problema u svojim političkim odnosima u Aziji sa svojim susedima, tako da je ovde prilika za Tursku da pokaže da ona nije neka agresivna politička sila, nego da ima meku moć i da sa tom moći želi da ostvari svoje ekonomske interesa. Ali ti ekonomski interesi treba da obuhvate i interese manjih privreda.