Obustava isporuka Severnim tokom do daljeg – neizvesnost snabdevanja gura evropske ekonomije u krizu

Obustava isporuka gasa Severnim tokom, za Brisel je politički potez Rusije i reakcija na odluku o ograničenju cene nafte. Moskva, pak, odgovornost za haos na tržištu gasa prebacuje na Evropsku uniju, pošto je održavanje gasovoda ugroženo.

"Problemi sa snabdevanjem gasom nastali su zbog sankcija koje su našoj zemlji i nekim ruskim kompanija uvele zapadne države, uključujući Nemačku i Britaniju", poručuje portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Prema njegovim rečima, nema drugih razloga za probleme u snabdevanju. "Očigledno, kada jedina turbina radi, tu se dešavaju kvarovi. To dovodi do prekida isporuka", navodi Peskov.

Nezadovoljstvo građana u Evropi

Kako se približava grejna sezona u Evropi, raste i nezadovoljstvo građana zbog ograničenog snabdevanja, a posebno cena.

"Cilj je da ne progutamo mamac, da smo sami nekako krivi za te visoke cene gasa: da smo uveli neke sankcije, pa ljudi sada trpe. Evropa mora da ostane jedinstvena i pokaže sposobnost da uzvrati propagandnim napadima", navodi premijerka Litvanije Ingrida Simonite.

Posle Švedske, i finska vlada provela je vikend praveći novi paket mera za hitnu kreditnu podršku domaćem tržištu električne energije.

"Veliko kolebanje cena električne energije zahteva od vlade da preduzme brze mere kako bi obezbedila stabilnost tržišta", kaže premijerka Finske Sana Marin.

Dodaje da je deset milijardi evra namenjeno je kompanijama koje se bave proizvodnjom električne energije u Finskoj, kako bi "pokrile hitne potrebe likvidnosti".

Lista sve kraća u Nemačkoj 

U Nemačkoj su posle trećeg paketa mera podrške građanima i privredi, određeni i prioriteti u snabdevanju gasom tokom zime.

Lista je sve kraća i oštrija, jer energente moraju štedeti i povlašćeni potrošači.

"Cene gasa su porasle, jer je postalo jasno da je Severni tok 1 zatvoren. Kraj Severnog toka 1 ili nastavak gašenja Severnog toka 1, dodatno pokazuje koliko će zima biti teška", objašnjava šef za globalna makroistraživanja i glavni nemački ekonomista Karsten Bžeski.

Ističe da bi ta zemlja mogla da prebrodi zimu u pogledu snabdevanja, ako rezerve gasa budu dovoljno velike, ali da će cena gasa, nafte i energenata ostati "izuzetno visoka".

Barel "skliznuo" na 95 dolara

Na svetskom naftnom tržištu obrt. Umesto najavljenog povećanja proizvodnje, OPEK se sa Rusijom dogovorio da ipak malo smanji proizvodnju nafte za 100.000 barela na dan. Razlog je ekonomsko globalno usporavanje.

Barel je prošle sedmice "skliznuo" na 95 dolara. Novi potez zemalja izvoznica nafte, cenu bi mogao brzo da vrati na 120 dolara.