Cena nafte zabeležila novi skok – kako će uticati na privrednike u Srbiji

Mihailo Vesović, direktor Centra za analitiku Privredne komore Srbije, rekao je da je sastanak sa privrednicima bio dobar korak MMF-a zato što su želeli da čuju kakvo je stanje u privredi.

"Imamo jednu potpuno nepredvidljivu i alarmantnu situaciju i makrostabilnost ekonomije Srbije zavisi od toga kako će kompanije da reaguju na ovu krizu, šta se dešava u privredi. Posebno su osetljiva mala i srednja preduzeća i ovaj razgovor je išao u kontekstu najvećih problema sa kojima se privreda suočava", rekao je Vesović.

Istakao je da privreda mora da se prilagodi promenama na tržištu energenata, sirovina i inflacije i da će teško to moći da uradi bez podrške države.

Vesović je napomenuo da novi skok cene nafte neće drastično ništa poremetiti, pošto smo, kako je naveo, navikli da cena varira i da postepeno da raste.

"Nisu svi energenti, nafta i dizel, ograničeni uredbom. Oni skuplji su u slobodnoj prodaji, tako da ne postoji bojazan da će biti nestašica. Ono što je bitno za poljoprivrednike i za one privrednike koji koriste najjeftinije derivate, da mogu da računaju u nedelju dana na sigurnu cenu", kazao je Vesović.

Četvrtim paketom sankcija EU obuhvaćeno je 12 ruskih energetskih kompanija, među kojima je i Gaspromnjeft, samim tim i NIS, jer je u njemu više od 51 odsto u ruskom vlasništvu. Došlo se do situacije da mađarski MOL ili austrijski OMV mogu nesmetano da uvezu naftu iz Rusije, a NIS to ne može.

Mihailo Vesović je rekao da takva situacija stavlja Srbiju u neobičnu i neplaniranu poziciju koja zahteva ne samo ekonomski, već i politički pristup.

"Ja bih saslušao signale iz Evropske unije, šta su oni pod ovakvom uredbom podrazumevali, ali je jasno da se Srbija nalazi direktno pogođena ovakvim sankcijama zbog prisustva Gaspromnjefta da bismo uopšte znali koliki nam je prostor za pregovore i šta mi možemo da učinimo da bismo se prilagodili tome", kazao je Vesović.

Dodao je da očekuje da se sve jasnije definiše u narednih nedelju dana, kako bi mogli da se preduzmu dalji koraci.

Vesović je napomenuo da je odluka EU o povećanju kvota na izvoz čelika iz Srbije praktična, pošto je uvedena zabrana uvoza čelika iz Ukrajine i Ruske Federacije.

"Srbija je u ovom trenutku, kao zemlja koja ima kvote, dobila mogućnost da izvozi negde između 30 i 40 posto više čelika u EU. To je dobro za sve koji izvoze čelik u EU, pre svega našu železaru iz Smedereva i oni to rade da ne bi stvorili nedostatke na svom tržištu", rekao je Vesović.