Kad je ekonomija na nišanu, nema ni velikih gubitnika ni pobednika

Biće dovoljno soli, šećera, ulja, brašna, pšenice i kukuruza. U rezervama imamo 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza. U regionu je pomama za žitaricama, tvrde nadležni.

O tome zašto ljudi ipak strahuju od praznih rafova, kako tumači odluku o zabrani izvoza, šta će biti sa gasom i očekuje li nas dalji rast inflacije zbog ratnih dešavanja, za internet portal RTS-a govori prof. dr Slobodan Aćimović. 

Uprkos apelima, ljudi i dalje stvaraju zalihe. Na pitanje kako da nas ubedi da se ne pribojavamo nestašica i praznih rafova i otkud tolika kupovina, pre svega brašna, Aćimović kaže da je to strah od neizvesnosti koju smo preživljavali i 90-ih, zatim pre dve godine zbog epidemije i sada – strah od toga da će nešto nestati.

"Pre dve godine kada je počeo kovid nismo imali prazne rafove, ali ovaj narod pamti šta je bilo pre 20 ili 30 godina. Pamte par-nepar za gorivo, kafu na bonove… Kad god imamo nestabilnost imamo strahove. To je psihološko pitanje", napominje Aćimović. 

Zabrana izvoza pšenice, kukuruza, ulja trebalo bi da primiri cenu hlebnog zrna na domaćem tržištu. Teško je predvideti šta će se događati narednih meseci, ali je sigurno da jeftine hrane više nema.

Meru zabrane izvoza za poljoprivredne proizvođače koji imaju viškove, tumači kao dobru početnu meru koja mora da se donese, ali da će doći do promene odluke kada se vidi stabilnost na tržištu.

"Vlada mora odmah da zabrani izvoz, ali za mesec dana, ako dođe do popuštanja, određene kvote moći će da se izvezu. Koliko i kada, to je na Vladi da proračuna. Znači, da zabranimo izvoz pa da razmislimo da kvote ponudimo tržištu. To je prva mera koja mora da se donese, a onda kvote za izvoz", istakao je Aćimović. 

Država se odriče 20 odsto akcize na gorivo, šta će biti za mesec dana 

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata koja će važiti narednih 30 dana, do 11. aprila.

Cene naftnih derivata usklađivaće se svakog petka u 15 časova sa cenama sirove nafte. Uredbom je propisano da se najviše maloprodajne cene formiraju tako što se prosečne veleprodajne cene uvećaju za šest dinara.

Država će se odreći 20 odsto akcize, poljoprivrednici će plaćati 179 dinara. Država gubi 35 miliona evra mesečno.

Profesor Aćimović napominje da je to kratkoročna mera. Postavlja se pitanje šta će biti za mesec dana – dobro je za poljoprivredu, a štiti i standard građana.

"Dobro je da država stimuliše javne prevoznike, tj. da nastavi sa smanjenjem akciza za specijalizovane transportne firme, kao što je GSP, da bi se povećala konkurentnost. Znači, ova mera za javni prevoz da ostane dugoročno za javno licencirane prevoznike. To bi bio dobar stimulans države – diferencirana akcizna politika", predlaže Aćimović.

Cena gasa na klackalici, kakve su reakcije

"Crno zlato" rat u Ukrajini pretvara u suvo zlato, a cene gasa skaču. Pojedine zemlje EU zavise od ruskog gasa i do 60 odsto.

Rusija zavisi od evropskog tržišta gasa, nema alternativu evropskom tržištu, niti po količini, niti po ceni. 

"Klasične su reakcije tržišta na izrazite volativnosti. Da su glavni ponuđači gasa ograničili ponudu, reakcije bi bile veće", rekao je Aćimović.

Prema njegovim rečima, nijedan od osam naftovoda kroz Ukrajinu nije presečen, svi nesmetano teku, ponuda nije ograničena.

"Neke zemlje su rekle da razmišljaju da prekinu dovoz, to utiče na tražnju. Nemačka bi stala ako prestane dovoz gasa. Nijedan gasovod kroz Ukrajinu nije prekinut. Nije problem na strani ponude već na strani tražnje", kaže je Aćimović i ponavlja da ponuda gasa nije smanjena, a to važi i za naftu. 

"Ne postoji nijedan ekonomski rezon da se neko odrekne, poput Nemačke, snabdevanja gasa iz Rusije, Evropa bi stala, da ne kažem grejanje", rekao je on.

Svi gube 

Svi u ovome gube, nikome nije prijatno, velika je neizvesnost, a praktično su, kako ističe, razlozi za to politički.

Koliko će firmi da izgubi prihod, zapitao je profesor i naveo primer "Renoa", koji će izgubiti 12 odsto zbog toga što su otišli iz Rusije.

Naveo je i primer automobilske industrije koja kuburi sa čipovima, a neon je gas koji se proizvodi u Ukrajini.

"Kad stane ovo, sve će se nastaviti. Ko bi se lako odrekao 10 ili 20 odsto prihoda", naglasio je Aćimović. 

Inflacija može da bude problem

Što duže bude trajao konflikt u Ukrajini, cene će se sve teže držati pod kontrolom, a neizvesno je i to koliko će, u tim okolnostima, rast plata moći da prati inflaciju.

"Inflacija može da bude problem – u Evropi iznosi 5,8 odsto, u Americi 7,8 odsto, zar je realno očekivati da je kod nas ne bude. Odmah po zaustavljanju ratnih aktivnosti, inflacija  će se smiriti, samo da ne budemo u stagflaciji", kaže Aćimović.

Prema njegovim rečima, kratkoročne inflacije će biti.

"U drugom kvartalu inflacija će se manifestovati, pa će se posle verovatno smiriti. Kućni budžet biće smanjen zbog inflacije. Očekujem neku vrstu kratkoročnog efekta. Čim se inflacija zaustavi, budžet će se stabilizivati", kaže on.

Postavlja se pitanje kako će se ovo odraziti na rast ekonomije. Kod nas je, kaže, planiran na četiri odsto.

"Zaleteli smo se posle korone i ovo nas je sustiglo. Nije ovo lokalni sukob, ovo je ratna tenzija koja zbog globalizacije privrede ima efekte na ceo svet", rekao je Aćimović.

Neće biti planiranih stopa rasta 

Aćimović, dalje, navodi da tržište reaguje eksplozivno zbog ratne i političke neizvesnosti. Privrede su povezane. Globalizacija je mnogo toga povezala, lanci snabdevanja su poremećeni, ponuda je ograničena, tražnja pokazuje strahove.

"Neće biti planiranih stopa rasta ni kod koga. Niko nije srećan zbog ovoga. Nema prevelikih pobednika i gubitnika", zaključio je Aćimović.