Mušmule kao hobi, ali i izvor zarade

Mušmula je voćna vrsta koja nije u velikoj meri rasprostranjena među srpskim proizvođačima, ali od koje može da se ostvariti dobra zarada, kažu Dijana i Predrag Filipović iz Topole, koji su se odlučili za uzgajanje mušmula.

Pre šest godina u selu Vodicama kod Smederevske Palanke, na površini od 30 ari, Filipovići su posadili trista stabala ovog voća, oboje su u radnom odnosu, pa su mušmule za njih hobi koji uz zadovoljstvo donese i dodatnu zaradu.

Proizvodnja mušmula ne zahteva ni velika ulaganja ni mnogo rada.

"Razmišljali smo između oraha i lešnika, a onda sam se setila mušmula pošto sam kao mala volela mušmule i tako smo posadili mušmule", kaže Dijana.

Sa poslom kreću od marta, pa do novembra, kaže Predag i dodaje da je prednost to što mušmula cveta u maju, pa joj prvi mrazevi ne mogu ništa, a bere se posle prvog mraza.

Posao uči i njihov sin Teodor koji najviše pomaže u ovom mesecu kada je berba u toku.

Filipovići uspeju da uberu preko jedne tone ove retke voćke koju za sada prodaju marketima, ali imaju ponude i za izvoz u inostranstvo.

"Ako bi posmatrali aktuelnu cenu jabuka i cenu mušmula ona je od tri do četiri puta veća. Za kilogram jabuka se dobije 30 dinara u otkupu, a za mušmule 60 do 90 dinara", kaže Predrag.

Mušmulu prerađuju u rakiju za koju su čuli da se u Francuskoj i Švajcarskoj u domaćinstvima prodaje kao najskuplja. Oni o prodaji još ne razmišljaju, iako je Predragu donela nagrade

Ono što sa sigurnošću tvrde je da je ovo voće puno vitamina i sadrži veću količinu vitamina Ce u odnosu na limun i pomorandžu.