U socijalnim preduzećima radi samo 10 hiljada ljudi, to bi uskoro moglo da se promeni

Beograđani Svetlanu dobro poznaju, jer već skoro pet godina u centru grada prodaje časopis Liceulice. Time je počela da se bavi jer drugi, kaže, nisu znali kako da je uklope.

"Volim ovaj posao, volim da se krećem, volim da razgovaram sa ljudima, uvek nekog sretnem, nekog pozdravim, to mi je veliko zadovoljstvo", kaže Svetlana.

Prodajući magazin zaradila je i malu penziju, ali joj, kaže, najviše znači druženje, prijatelji koje je stekla, razgovori sa psihologom, književna popodneva, časovi crtanja i brojne druge aktivnosti.

Nikoleta Kosovac, koordinatorka programa "Liceulice", ističe da su za ovih deset godina radili sa preko 500 ljudi u Beogradu, Novom Sadu i u poslednjih par godina u Kikindi. Trenutno imaju oko 120 prodavaca u ova tri grada, a mnogi od njih su našli neki novi posao.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija potvrđuje i da osuđenici koji brže dođu do zaposlenja zahvaljujući radnom angažovanju tokom izdržavanja kazne i dodatnom obrazovanju, gotovo po pravilu ne ponavljaju stare greške.

Između osam i deset odsto osuđenika godišnje stekne diplomu za neko od deficitarnih zanimanj a njih petnaestak završi i fakultet.

Načelnica Odeljenja za vanzavodske sankcije i mere Jelena Srnić Nerac ističe da trenutno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija uz podršku EU sprovodi projekat koji za akcenat pre svega ima jačanje postpenalne podrške bivšim osuđenim licima, i kao jedna od vrlo važnih komponenata te podrške je upravo i zapošljavanje bivših osuđenih lica.

U Upravi ističu odličnu saradnju sa jednim brojem preduzetnika kod kojih osuđenici rade tokom izdržavanja kazne a neretko, potom, dobijaju stalni posao.

Šansu vide i u socijalnim preduzećima, koja reguliše budući Zakon.

"On definiše jednu vrlo veliku transparentnost i poslovanja i transparentnosti drugih podsticajnih mera, donacija koje bi to preduzeće dobilo, tako da u tom smislu pokriva jedan čitav aspekt od toga da su zaštićeni korisnici koji su često pripadnici ranjivih grupa do toga da je poslovanje negde u skladu sa onim što su vrednosti koje ta socijalna preduzeća zastupaju", kaže Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva i član Naleda.

Status socijalnog preduzeća moći će, osim preduzetnika i privrednih društava da steknu i udruženja građana, fondacije i građani.

Nacrt predviđa i da socijalno preduzeće ostvareni profit vraća u firmu ili zajednicu, a u slučaju gašenja, imovina prelazi na drugo preduzeće u tom statusu. Zaposleni će moći da učestvuju u donošenju ključnih odluka.