Šta muči proizvođače voća u ivanjičkom kraju

Novim sadnicama, dugogodišnji proizvođač malina Milovan Jovanović iz Prilika dobio je duplo veći prinos.

"Imam zasad za koji sam uzeo na Institutu sadnice i prinos po hektaru mi je preko 25 tona. Na starom sadnom materijalu, primenjujući iste agrotehničke mere prinos je bio oko 10,12 tona po hektaru", kaže Jovanović.

Pored sadnog materijala problem u ivanjičkom kraju je i prerada voća u alkoholna pića.

Legalni proizvođači kažu da za razliku od onih drugih, posluju u zakonskim okvirima, ulažu u opremu, poštuju standarde.

"Analize koje moraju da se rade, sertifikati, standardi koji se uvode, akciza koja je 230 dinara orijentaciono, porez na koji se sve plati i mi dođemo u situaciju da proizvođač koji prodaje svoju rakiju da kažemo na crno, ilegalno prodaje za 600 dinara ima veću zaradu nego što mi prodajemo za 1.800 dinara, isti litar rakije", kaže Zoran Radovanović, vlasnik destilerije u Radaljevu.''

Osim prodaje kvalitetnog proizvoda, voćari imaju šansu i u preradi. U Ministarstvu kažu da će država malinare pomoći u nabavci sadnog materijala, a posla ima za sve one koji žele da ulažu u destilerije i idustrijsku preradu voća koje nije stiglo do tržišta.

"Do sada su ljudi gledali šta će da rade sa tim, neki su bacali neki su prerađivali. Mi od toga želimo da napravimo dodatnu vrednost, da ljudi profitiraju na tome. Ja pozivam sve koji imaju višak robe voćnog porekla da ulože u destilerije, država će da da novac za to",  kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Novca za pomoć u proizvodnji će biti, kažu u Ministarstvu biti, a obezbeđeno je i tržište sa bescarinskim uslovima izvoza. 

Za nove zasade u visokorizičnim područjima u zapadnoj Srbiji dogovoreno je 90 odsto podsticajnih sredstava.