Rekordan pad Euribora smanjuje rate kredita u Srbiji

Za podsticaj ekonomskog rasta koji je podriven krizom zbog pandemije, poslovne banke u evrozoni uzele su u junu 1,3 biliona evra jeftinih zajmova od Evropske centralne banke. To je prošle nedelje dovelo do rekordnog pada Euribora, kamatne stope po kojoj evropskie banke međusobno pozajmljuje novac. Ona je danas između -0,3 i -0,5 odsto. 

Mesečne rate kredita biće niže svim korisnicima koji su inicijalno kredite uzeli u valuti indeksiranoj u evrima ili inicijalno čisto u evrima sa varijabilnom kamatanom stopom, objašnjava Ljubica Pantelić sa Beogradske bankarske akademije gostujući u Jutarnjem programu.

Dodaje da u ukupnoj sumi kredita iznosi 43 posto svih odobrenih kredita.

"Manji Euribor se obračunava na sve kredite, na one koje su već odobreni gde je kamatna stopa ugovorena kao varijabilna i koja se prilagođava promenama na tržištu i na novoodobrene", kaže Pantelić.

Prema njenim rečima,  kamatna stopa bez obzira koliko je visoka ako se plaća u kratkom vremenskom perodu godinu ili dve, ne može toliko da se oseti kao kod kredita koji traju 10, 20 ili 30 godina.

"Sada će svakako videti da je manja rata, prosto je nemoguće da se ne primeti da se kamatna stopa promeni. To je subjektivni osećaj", ističe Ljubica Pantelić. 

Na pitanje da li su zbog variranja Euribora kamate veće od glavnice u prvim godinama otplate rata kaže da to nije u vezi sa kamatnom stopom kao euriborom ili bilo kojim drugim modelom kamatne stope. 

"To je prosto model amortizacije kredita. Vi u momentu uzimanja kredita uzimate glavnicu i ugovarate kamatnu stopu, onu koja je nama poznata kao nominalna kamatna stopa, i period otplate", objašnjava Pantelić.

Prema njenim rečima kako se kredit otplaćuje prema anuitetnom planu, jednakim mesečnim ratama  u prvom anuitetu plaća se  kamatna stopa na najveći iznos, odnosno na iznos inicijalno odobrenog kredita.

Dodaje da već naredni obračunski period iznos kredita će biti manji za ono što je plaćeno. Da bi se to videlo potrebno je da se razvuče anutetni plan i vidi se kako se više plaća kamate u prvim mesecima, ili godinama otplate, ali ono se suštinski smanjuje kako se smanjuje ostatak duga.

Nije poželjno za ekonomiju da kamatne stope za novac budu negativne 

Euribor je negativan već šest ili sedam godina tako da to nije nešto novo. Situacija u ovoj godini u vezi sa pandemijom i značajnim poremećajima na tržištu je dovela bude volantilniji nego inače. 

"Svakako da nije prirodno ni poželjno za ekonomiju da kamatne stope za novac budu negativne. To govori o tome da postoji rizik od deflacije ili jednostavnije rečeno da postoji smanjeno interesovanje i investiciona aktivnost na tržištu", ističe Pantelić.

Dodaje da je teško je predvideti kako će se kretati euribor i ostale kamatne stope, odnosno kako će se kretati cena kapitala. To pre sevga zavisi od toga kakva će biti ponuda i potražnja.

Suočavanje sa pandemijom ekonomija podnela stoički 

Agencija Mudis u godišnjem izveštaju ističe da je ekonomski odgovor Srbije na krizu izazvanu pandemijom bio adekvatan, da je paket ekonomskih mera bio pravovremen, sveobuhvatan i dobro primenjen. 

Ocenjuju i da je bankarski sektor u krizu ušao relativno snažan, da je značajno smanjen nivo problematičnih kredita od 21 odsto 2015, na četiri procenta u prvom kvartalu ove godine.

"Mi smo imali jedan niz od osam godina vrlo stabilne politike koja je dovela do toga da suočavanje sa pandemijom naša ekonomija podnese stoički", kaže Pantelić.

Naglašava da  druge mere koje je vlada donela za saniranje efekata posledica su značajne i čitava dva kvartala koja za sada prate situaciju sa pandemijom pokazuje da postoji veća potražnja za kreditima nego što je bila i da se na svaki način gleda da se suoči sa promenama na tržištu onako kako je najbolje moguće.