Može li srpska rakija da parira viskiju, votki i džinu

Na jednom od najvećih svetskih sajmova žestokih alkoholnih pića koji je krajem avgusta održan u Kini, u konkurenciji 1.800 proizvođača, za jednog od devet pobednika izabrana je rakija iz Srbije.

"Dosta puta smo se dokazali na međunarodnoj sceni da može srpska rakija da parira najvećim brendovima na svetskoj sceni", kaže Miroslav Knežević iz destilerije "Hubert".

A kako i ne bi parirala viskiju, votki ili džinu kada se ta pića prave od kukuruza, krompira, pirinča. Visokokvalitetna srpska rakija dobija se destilacijom stoprocentnog voća.

Malina, šljiva, dunja, kajsija u flaši, za inostranog kupca je prvorazredni luksuz koji su spremni dobro da plate. Rakija koja kod nas košta 1.500 dinara u Kini ili Kanadi je četiri puta skuplja.

Da proizvedemo dobar kvalitet znamo, nedostaju nam količine i kontinuitet proizvodnje.

"Istorijski je trenutak da se pokrenemo svi kao celina, kao država da se deklarišemo našu državu kao što je škotska deklarisala svoju državu za viski", kaže Milan Zarić iz destilerije "Zarić".

"Prošle godine kineski kupac od jedne destilerije je tražio kontejner robe znači 20 hiljada jedinica. Samo za prezentaciju i razvoj tržišišta tamo, znači pričamo o velikim količinama i pitanje je sada da li mi svi udruženo sada možemo efikasno i brzo odgovorimo", kaže Ivan Urošević iz Grupacije proizvođača rakije.

Oni koji proizvode legalno godinama nisu ulagali u proširenje proizvodnje jer im bolju zaradu uskraćuju oni koji ne plaćaju akcize i poreze.

Ministarstvo poljoprivrede im obećava da će pojačati kontrolu, davaće veće subvencije, uložiti u zaštitu geografskog porekla rakije i pomoći im da se predstave na inostranim sajmovima.

"Ove rakije koje su nagrađene vode poreklo od najprobranijih i najkavlitetnijih plodova", kaže Velimir Stanojević iz Ministarstva poljoprivrede.  

Srbija izveze tek 10 odsto proizvedene rakije. Jedna od ideja Udruženja je i da se više ulaže u degustacione sale, jer je to, kažu, izvoz na kućnom pragu.