Koji je značaj Gazivoda?

Direktor preduzeća "Ibar" Srđan Vulović kaže da termoelektrana u Obiliću ne može da radi i da ne može da hladi svoja postrojenja bez vode sa Gazivoda.

"U sekundi se isporučuje četiri i po kubnih metara vode, prema Prištini – na godišnjem nivou to je oko 130 miliona kubnih metara vode. Druga važna uloga Gazivoda je takođe proizvodnja električne energije, godišnje se proizvodi oko sto gigavat-sati. Treća uloga je vodosnabdevanje, sa ovog jezera pije negde oko 800.000 stanovnika Kosova vodu", navodi Vulović.

Sedamdesetih godina prošlog veka, brana i ceo hidrosistem izgrađeni su uz kredit Svetske banke od oko 900 miliona evra. Otplatila ga je Republika Srbija, delom i "Đerdap".

Vulović opisuje situaciju na terenu: "Mi radimo, proizvodimo, a plodove našeg rada ubira južno preduzeće 'Ibar Lepenac' u Prištini. Neka procena je da desetak miliona evra može da ostane prihoda zahvaljujući našem radu na jezeru Gazivode. Nama ostaje plata i finansiranje iz budžeta Republike Srbije."

Pored tolike vode, u četiri srpske opštine na severu nema je dovoljno. I to nije jedini značaj jezera.

"On znači očuvanje života Srba na Kosovu, to su te naše četiri opštine u južnoj srpskoj pokrajini i one su bitne jer tu narod ima sigurnost da će imati gde da radi, ima sigurnost da je to kompanija kojom upravlja EPS i, jednostavno, Gazivode znače da Priština ne preuzme ono što pripada Srbiji", kaže Jelica Putniković iz Balkan magazina.

Osim ekonomskog, na dnu jezera skriven je i drugi značaj. Jezero je nastalo kada je iseljeno i potopljeno 14 naselja, a sa njima i ostaci dvora kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, kao i drugi spomenici koji svedoče o srednjovekovnoj, ali i mnogo daljoj istoriji.

Sve to biće deo dokumentarno-igranog filma Dušana Jovovića "Gazivode – putevima Jelene Anžujske".