Umesto gomilanja otpada, Vinča daje Beograđanima struju i grejanje

Do skoro najveća neuređena deponija u Evropi, u Vinči dobila je nov izgled. Umesto da se, kao što se to radi već decenijama, samo gomila otpad, od njega će se dobijati energija. U novom postrojenju počelo je spaljivanje otpada, a od juna će raditi punim kapacitetom. Obaveza Grada Beograda je da unapredi sistem reciklaže, jer se sada reciklira svega dva odsto komunalnog otpada.

Svakog dana u Vinču stiže oko 600 kamiona komunalnog otpada. Tu je već naslagano više od deset miliona tona otpada. Deponija, koja je postala svojevrsna ekološka bomba, biće sanirana i prekrivena zelenilom. U novom postrojenju će se spaljivati 340.000 tona otpada godišnje na temperaturi od 800 stepeni.

"Snabdevaćemo deset odsto beogradskih domaćinstava toplotnom energijom i pet odsto domaćinstava električnom energijom", kaže direktor preduzeća "Beo čista energija" Micuaki Harada.

Harada napominje da je primenjen najsavremeniji sistem za prečišćavanje dimnih gasova, koji je usklađen sa najstrožim evropskim propisima. Beograd treba da unapredi sistem reciklaže, jer ne očekujemo ovde otpad koji može da se reciklira, dodaje Harada.

Novi sistem prikupljanja otpada u Beogradu

Spaljivaće se 60 odsto mešanog komunalnog otpada. Lokalnim planom upravljanja otpadom u Beogradu predviđeno je povećanje stope reciklaže.

"Trenutno postavljamo sudove za primarnu selekciju u individualnim domaćinstvima. Delimo dve kante, jedna već postoji, zelena, dok je druga plava", napominje Aleksandar Ćirić iz Sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine grada Beograda.

Kako dodaje, plava će se koristiti za suvu frakciju u delovima Beograda gde je kolektivni smeštaj, odnosno, u zgradama. Postavljaće se podzemni i nadzemni kontejneri kao što su reciklažna ostrva, kaže Ćirić.

U Evropi ima oko 500 spalionica otpada iz kojih se dobija energija. Mnogo više otpada se reciklira nego što se spaljuje.

Od mešanog komunalnog otpada dobijamo električnu i toplotnu energiju tako da imamo električne energije dovoljno za našu tvornicu, a višak ide u mrežu, kaže Tomaž Bricelj iz ljubljanskog Regionalnog centra za preradu.

Samo u Japanu postoji 1.200 spalionica otpada. Norveška na primer nema više deponije jer se sav otpad iskoristi. U Kopenhagenu, jednom od tri najčistija evropska grada na vrhu spalionice otpada je skijaška staza.