Šta je dodatni, a šta dopunski posao i kako ih zakon razlikuje

Prema najnovijim podacima Evropske statističke agencije, u poslednjih devet godina broj onih koji rade dodatni posao se povećao za oko 80 odsto. Donedavno, kod nas je bila retkost da neko radi dva posla. Ovakvu vrstu dodatnog rada reguliše i zakon.

"Zaposleni koji radi nepuno radno vreme može da i zaključi ugovor o privremenim povremenim poslovima koji se zaključuju za poslove koji su privremeno povremenog karaktera i koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini - isto do punog radnog vremena. Imamo mogućnost da onaj zaposleni koji je ostvario puno radno vreme može kod drugog poslodavca da radi dopunski", rekla je Snežana Bogdanović, šef odseka za rad u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijana pitanja

Prema njenim rečima, taj dopunski rad je ograničen na trećinu punog radnog vremena.

Dodatni posao traže oni čije su mesečne zarade manje, odnosno oni koji ne zarađuju dovoljno za svoje potrebe.

Što više zaradite, imaćete veći prosek za penziju i svaka naknada koju zaradite ulazi u taj prosek.

"Zdravstveno osiguranje se plaća za lice u radnom odnosu, dakle, doprinosi se plaćaju iz zarade, a za sva ostala radna angažovanja se ne plaća ta vrsta doprinosa. Kada je reč o penzijskom i invalidskom osiguranju ono se uvek plaća, praktično za sve vrste ugovora gde postoji zarada ili bilo kakva naknada", kaže Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo.

Iako podaci Evropske statističke agencije pokazuju da u Srbiji više od 200.000 ljudi ima dva posla, stručnjaci kažu da ih sigurno ima više, jer neki rade "na crno".

Nema preciznog podatka o tome koliko najčešće imaju godina oni koji rade više poslova.