Da li će žene postati liderke u "muškim" zanimanjima - za koje poslove se najviše interesuju

Postoji potencijal za prekvalifikaciju žena za zanimanja koja su nekada bila prevashodno muška. Mogućnosti da se ovim dobro plaćenim poslovima, u kojima vlada deficit radne snage, bave i žene, još jedan je način da se oslobodimo stereotipa o rodnoj ravnopravnost.

Nataša Petrović je iz Aleksinca, fudbalerka je,  asistentkinja u školi, predsednica Udruženja Romkinja "Nada", a prošla je obuku za rad na bageru. 

Trenutno kaže samo ima dozvolu za upravljanje bagerom, ali ističe da voli da vozi i to joj je najbitnije.

"Smatram da ja dobro vozim auto, ne znam mehaniku, ali sam veoma spretna s autom. Sada su mašine sve inovatnije tako da to sve laganije ide i sve je kompjuterski", smatra Petrovićeva.

Na obuku za rad na bageru, prijavila se jer nema stalni posao. U školi  radi kao pedagoški asistent i obnavlja joj se ugovor na godinu dana, a kao trener u ženskom klubu "Morava" iz Žitkovca radi bez honorara, jer to voli.

Fudbal gradi karakter i kod dečaka i devojčica

Inače, Nataša je bila i omladinska reprezentativka u fudbalu. Ima UEFA C licencu, tako da je kvalifikovana da radi sa decom.

"To volim, 13 godina sam igrala fudbal. Kad pogledam da su devojčice danas na ulici,  da nemaju šta da rade, ipak na terenu ta dva sata kvalitetno provode", ističe fudbalerka.

Više ima problema s roditeljima devojčica da ih ubedi i nagovori da one treniraju fudbal. 

"Aleksinac je ruralna sredina, a Žitkovac je tri kilometra udaljen i veoma je teško ubediti roditelje da je fudbal i za devojčice. Bilo koji sport, ne samo fudbal, pravilno razvija psihofizičku spremnost i kod devojčica i dečaka.  Dok ubedimo roditelje to je malo veći proces, a fudbal je nešto što gradi karakter, fer-plej, timski rad, drugarstvo", ukazuje Petrovićeva. 

Smatra da žene mogu sve i da podjednako rade svaki posao rame uz rame s muškarcima.

Zašto je potrebno rušiti stereotipe

Dragana Dobrosavljević ukazuje na problem nedostatka majstora i da žene vlasnice građevinskih firmi već dve godine ističu da su velikom deficitu sa radnicima.

Zato je Udruženje poslovnih žena pokrenulo projekat "Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa, podizanje svesti i partnerstvo".

"Naše članice su pokušavale da te radnike, uvoze, obučavaju, nude razne olakšice da uče građevinska zanimanja. Videli smo da je toliki deficiti ne samo u građevinskim zanimanjima, nego i u informatičkim zanimanjima gde postoji rodni jaz", istakla je Dobrosavljevićeva.  

Ukazuje da se devojkama iz unutrašnjosti, poput Aleksinca, ali i mnogih drugih mesta ne savetuje da idu na informatička zanimanja, jer postoje, kako objašnjava zanimanja koja su tradicionalno, stereotipno muška.

"Nama su žene članice poslovnog udruženja rekle - "hajde da probamo sa ženama". Tako da žene pomažu muškarcim uveliko. Probali smo ovim projektom da utičemo na svest žena, ali i njihovih muškaraca, muževa, očeva, braće da se ne protive tome, jer žene mogu od toga da zarađuju", ističe menadžerka.

U projektu je učestvovalo preko 200 žena, a obuhvatao je obuke za 12 različitih zanata, među kojima su moleri, postavljači tapeta, keramičari, podopolagači.

"Imamo naznaku da će jedna deojka iz Subotice i da se zaposli, a  onda očekujemo da te prve budu i liderke i da dalje razbijaju stereotipe", poručuje Dobrosavljevićeva.