Vučić: Od 1. oktobra penzionerima u celoj Srbiji kartice za popuste i pogodnosti

Vučić je na skupu povodom obeležavanja 100 godina penzijskog sistema u Srbiji, u Palati Srbija, tokom obilaska štandova podsetio da su penzionerima u poslednja dva meseca povećane penzije ukupno 20,8 odsto i istakao da je to najveće povećanje do sada.

Predsednik je rekao da će uvećanu penziju za januar upravo danas dobiti poslednja kategorija penzionera, njih oko 1,4 miliona, koji su bili zaposleni i suštinski plaćali poreze i doprinose.

"Razmišljamo kako da dodatno poboljšamo standard penzionerima. Kartice će im omogućiti da obave i zdravstvene preglede, koji će biti organizovani i u parkovima u velikim gradovima i domovima zdravlja sa najboljom zdravstvenom zaštitom i negom. Takođe, u prodavnicima da imaju popust, kada uđu u Merkator i DIS, ali verujem da ćemo se o tome dogovoriti i sa Delezom i Maksijem i ostalima, da kada penzioneri imaju punu cenu 10.000 dinara, platiće 200, 300 ili 500 dinara manje, što nije malo", rekao je Vučić.

Najavio je da bi to sve moglo da krene od 1. oktobra, pošto se tada obeležava Međunarodni dan starih, a da će već od 15. marta krenuti prijave.

"Onda idemo u žestoku akciju kao država da angažujemo što više firmi koji će da nude svoje usluge. Želimo da penzioneri imaju više novca i bolji životni standard, mi smo to radili pre za Beograd, a sada prvi put radimo u celoj Srbiji. To će moći svi jednako da koriste, na primer, u Babušnici, Priboju, Kikindi, Beogradu i svakom drugom mestu", rekao je Vučić.

Dodao je da će kartice imati i "kju-ar" kod i pokazao novinarima prvu penzionersku karticu.

"Ovo je jedna od prvih penzionerskih kartica, podelićemo ih tokom leta, a od 1. oktobra treba da počnu da ih koriste", rekao je Vučić i dodao da je pre sa popustima za penzionere bilo i trikova, ali da će sada biti drugačije i da će u njih biti uključeni i restorani i mnogi drugi.

Mali: Uvećane penzije isplaćujemo iz realnih izvora

Ministar finansija Siniša Mali je u razgovoru sa novinarima nakon konferencije posvećene stogodišnjici penzijskog sistema u Srbiji rekao da primanja najstarijih rastu iz godine u godinu i da će biti ispunjeno obećanje po kome će prosećna penzija u Srbiji do 2026. godine, odnosno do kraja mandata sadašnje vlade, dostići 450 evra.

"Naše finansije su stabilne, vodimo računa o svakom dinaru i trenutno na računu vlade imamo 400 milijardi dinara. Čuvamo makroekonomsku stabilnost što pokazuje i podatak da nam je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu 50,2 odsto", istakao je Mali.

Odgovarajući na pitanje kakav će efekat imati povećanje penzija u situaciji kada cene stalno rastu, rekao je da će efekat biti veliki jer povećanje penzija u poslednja tri meseca iznosi 20,8 odsto dok je prosečna inflacija lane bila 11,1 odsto, tako da će realno povećanje penzija iznositi 10 odsto.

Mali je naveo da očekuje i rast plata i da će prosečna plata za decembar prošle godine iznositi 705 do 710 evra, a za decembar ove godine više od 800 evra.

Upitan da li osim redovnog povećanja penzioneri ove godine mogu očekivati i vanredno usklađivanje penzija, ministar Mali je rekao da je Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju izmenjen kako bi se stvorila mogućnost da država reaguje ako se situacija pogorša.

"Inflacija se sada polako smiruje, dostigla je vrhunac i očekujemo njeno dalje padanje. Lane smo reagovali sa 20.000 dinara vanredne pomoći svim penzionerima i ako bude potrebe reagovaćemo opet", rekao je Mali.

Objašnjavajući slogan današnje konferencija "Ima ko da radi za vas", istakao je da je njegova poenta u međugeneracijskoj solidarnosti i saradnji.

Zato su se prema njegovim rečima na skupu pojavili članovi dečjeg hora "Kolibri", devojka doktorand i penzionerka.

"Time smo hteli da pokažemo da mladi i stariji mogu da bude jedinstveni", naglasio je Mali.

Penzijsko osiguranje ustanovljeno 1922. godie

Obeležavanje stogodišnjice penzijskog sistema u Srbiji održano je u sali "Jugoslavija", ispred koje su postavljeni promotivni štandovi Fonda PIO, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, JP Pošta Srbije, banke Poštanska štedionica, Službenog glasnika, Dunav osiguranja, Turističke organizacije Srbije i Udruženja banja Srbije.

Penzijsko osiguranje uspostavljeno je 1922. godine usvajanjem Zakona o osiguranju radnika čime se Srbija pridružila zemljama koje su se odlučile za model koji je uspostavio tadašnji nemački kancelar Oto fon Bizmark, a u kome država pomaže radnicima da zadrže standard nakon odlaska u penziju.

To je u većini evropskih zemalja i sada jedini model državnih penzija.

Devedesetih je na području bivše Jugoslavije doživeo krizu, a početkom 2000. urađena je velika reforma penzijskog sistema koja je, između ostalog, podrazumevala uvođenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja.

Obeležavanju stogodišnjice uvođenja penzijskog sistema prisustvovali su i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i drugi.