"Droga za silovanje" nije mit – nakon sumnjivog pića neophodna brza reakcija

Aktivistkinjama "Ženske solidarnosti" je anonimna osoba prijavila da su tri devojke u novogodišnjoj noći bile žrtve takozvanog "spajkinga" u jednom beogradskom klubu. Na osnovu simptoma, pretpostavljaju da im je nešto sipano u piće.

"Nama se na mrežama javila devojka koja je predočila iskustvo svojih drugarica. One su pretpostavile da je u pitanju drogiranje, da je neko nešto ubacio u piće s obzirom na to da su se nakon jako malog broja pića osećale jako loše i izgubile kontrolu nad svojim telom", kaže Anita Marković iz "Ženske solidarnosti".

Iako ne mogu da tvrde da se to zaista dogodilo, kažu da je na njima da upozore javnost.

"Naš osnovni princip je verovanje ženskom iskustvu. Znamo da živimo u društvu koje ima nepoverenje u žensko iskustvo nasilja", dodaje Anita Marković.

Slučaj za sada nije prijavljen policiji. Direktor noćnog kluba koji se pominje u objavi kaže da su proveravali sigurnosne snimke i uočili samo jednu devojku koja je intenzivno pila i da joj je osoblje ukazalo pomoć.

"Naravno, mogućnost zloupotrebe gužve i specifičnih uslova u noćnom klubu za različite kriminalne i nemoralne porive uvek postoji, na nama je da takve pokušaje sprečavamo, vinovnike identifikujemo i predamo pravosudnim organima. U tom smislu, aktivno pokušavamo da dođemo do autorke poruke kako bismo otklonili mogućnosti manipulacije i ako treba pomogli organima reda", saopštili su iz noćnog kluba "Ben Akiba".

Slučajevi korišćenja takozvane "droge za silovanje" sve su češći. To potvrđuje i načelnica Odeljenja za toksikološku hemiju Vojnomedicinske akademije, inače jedine ustanove kod nas u kojoj se može uraditi analiza na prisustvo tog opijata u organizmu, testom iz mokraće ili krvi koji košta oko 10.000 dinara.

"Ono što je nezgodno kada je u pitanju analiza, ova supstanca se i prirodno nalazi u organizmu, pa je zato neophodno adekvatno tumačenje rezultata. Pošto se kratko zadržava u organizmu, isto tako se kratko može detektovati. Prema podacima iz literature, u urinu je samo oko 12 sati, dok je u krvi znatno kraće, oko osam sati", objašnjava toksikolog na VMA Snežana Đorđević.

Zbog toga je pravovremeno reagovanje neophodno. A zbog nedostatka boje, ukusa i mirisa, žrtva teško može da ustanovi da je u piću supstanca uopšte prisutna.