Veliki ekološki akcident u Pirotu, šteta se dobrim merama može sanirati

Voz sa prevrnutim cisternama amonijaka i dalje je na mestu gde su se cisterne prevrnule. Amonijak i dalje curi, ali još nije stigao do Nišave. Pirot i Niš preduzimaju sve mere kako bi šteta bila što manja. Zemljište, biljni i životinjski svet će sigurno pretrpeti neke posledice, ali adekvatnim merama posledice se mogu sanirati, izjavila je za Radio Beograd 1 profesorka na Biološkom fakultetu, doktorka Vera Nikolić.

Vera Nikolić objašnjava da je amonijak vrlo agresivan i otrovan gas koji ima toksično dejstvo na živi svet, te da može da ostavi velike posledice na životnu sredinu, kao i da sada treba pratiti njegovo dejstvo na biljke, životinje i zemljište.

"Amonijak je rastvorljiv u vodi i što je veća količina vode u kojoj se nalazi, to je njegova toksičnost manja. Međutim, pojedine vrste vodenih organizama su veoma osetljive na najmanji porast koncentracije amonijaka u vodi. Najosetljivije su ribe, plemenite, pastrmske ribe, koje su prisutne u kraju gde je došlo do akcidenta", kaže profesorka Nikolić.

Dodaje da ribe koje žive u tom regionu su jedinstvene u celom svetu, te da su one naše nacionalno blago, ističući da na sreću amonijak nije došao do reka.

Sagovornica Radio Beograda 1 navodi da oblak koji se nadvio nad Pirotom i okolinom posle prevrtanja cisterni amonijaka više ne bi trebalo da predstavlja opasnost, jer je gas lakši od vazduha, jedan deo amonijaka je otišao dalje u atmosferu, dok se delom ugradio u zemljište.

"Deo koji je završio u zemljištu menja njegovu pe-ha vrednost, jer ga bakterije iz zemljišta pretvaraju u nitratna jedinjenja koja povećavaju kiselost zemljišta", kaže Nikolićeva.

"Veliki ekološki akcident"

Ističe da zemljište "svakako gubi na kvalitetu i postaje osiromašeno, što se opet može popraviti dodavanjem nekih drugih supstanci", kao i da se "šteta može sanirati, ali je za to potrebna sveobuhvatna i ozbiljna analiza".

"Pošto je lako rastvorljiv u vodi, vlaga, magla i kiša pogoduju njegovom širenju. Treba imati u vidu da su amonijak i njegova jedinjenja deo bio-geo-hemijskih ciklusa kruženja u zemlji. To nije jedinjenje koje će se negde taložiti, nego će se ugrađivati i razgrađivati u biološkim procesima", kaže profesorka.

Nikolićeva smatra da je reč o "velikom ekološkom akcidentu, jer je životna sredina kod nas već prilično devastirana", navodeći i da bi trebalo raditi na prevenciji i naučiti sve kako da se ponašaju u ovakvim situacijama.

Šta je amonijak i gde se koristi

Amonijak je hemijsko jedinjenje: bezbojni gas karakterističnog i oštrog mirisa. Lakši je od vazduha i lako se rastvara u vodi. Oznaka za amonijak je NH3. Nastaje raspadanjem belančevina i vulkanskom aktivnošću.

U tehnici se dobija direktnom sintezom od sastavnih elemenata (azot i vodonik) pod povišenim pritiskom i pri višoj temperaturi, a manje količine i iz amonijačnih voda.

Najveći deo amonijaka se troši za pravljenje veštačkih đubriva. Upotrebljava se i u proizvodnji azotne kiseline, natrijumovih cijanida, amina, aminoplasta, hemijskih vlakana, boja, eksploziva i drugo. Široku primenu ima i u rashladnim uređajima i u metalurgiji.