Da li je električnim trotinetima mesto među pešacima, šta predviđa nacrt zakona

Nacrt predlaže da se trotineti kreću biciklističkim trakama, a ako ih nema, onda trotoarima i pešačkim zonama i stazama, ne brže od 5 kilometara na sat. Samo izuzetno mogu kolovozom i to tamo gde je ograničenje brzine 30 kilometara na čas. 

Si-En-En piše da Pariz zabranjuje trotinete, odnosno skutere, na trotoarima zbog porasta broja nesreća u pešačkim zonama. Blumberg navodi da je broj pešaka koje su povredili trotineti u 2021. bio izuzetno povećan.

Gardijan piše o pešačkoj džungli i svađama u Parizu oko iznajmljenih E - skutera. Vels onlajn piše o nesreći zbog koje je vozač trotineta osuđen na 16 meseci zatvora jer je povredio pešaka od 77 godina.

Zlatko Belencan, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije reko je da do sada trotinet nije bio definisan tako da incidenti koji su se događali nisu mogli da se definišu kao saobraćajne nezgode, već je to bio događaj koji je definisan od opšte policije.

"Znači to nisu bile saobraćajne nezgode već događaji koji su u zavisnosti od kvalifikacijije koju je dao javni tužilac tako i kvalifikovani", napomenuo je Belencan i dodao da nema podataka koliko osoba je udario trotinet.

Napomenuo je da radarske službe koje ima saobraćajna policija mogu da izmere i brzinu trotineta.

"Mi smo se trudili da regulišimo postojeće stanje, da se u zakon uvede da je trotinet lako električno vozilo i da ga regulišemo. U nacrtu smo definisali ko može i kojim površinama da vozi trotinet, a to ne mogu da budu mlađi od 14 godina, jer stariji od 14 godina mogu da odgovaraju prekršajno. Traži se i da imaju tehničku dokumentaciju. Reguliše se da prvo trotinet mora da koristi određene površine biciklističke staze, pešačko biciklističke staze," istakao je Belencan gostujući u Beogradskoj hronici.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da trotinetima nije mesto među pešacima.

"Mi idemo u suprotnom smeru u odnosu na Evropu. Većina evropskih zemalja zabranjuje da se trotineti kreću pešačkim stazama, oni koji su to dozvoljavali više ne dozvoljavaju - Belgija od 1. jula, Švedska od 1. septembra. To su države koje imaju mnogo više iskustva sa trotinetima. Mi umesto da pogledamo njihova iskustva, radimo suprotno", kaže Okanović.

Napomenuo je da ih većina zemalja tretira kao bicikle, tamo gde ima biciklističkih staza trotineti treba da se kreću njima, a tamo gde ne postoje treba ići kolovozima.

"Činjenica je da nijedna svetska država nema infrastrukturu da podrži ulazak trotineta u saobraćaj. Ako moramo da ih stavimo negde to svakako ne treba da budu pešačke površine. Da li čovek koji šeta dete Knez Mihajlovom mora da drži dete čvrsto za ruku da ne portči za golubom ili pomazi neku kucu i da ga udari trotinet", upitao je Okanović.

Napomenuo je da lepo zvuči ograničenje od 5 kilometara na čas, ali je prema njegovom mišljenju, to nesprovodivo.

Urediti nešto što već postoji 

Belancan je rekao da se lako električno vozilo odmah neće kretati trotoarom već je predviđeno da se kreće biciklističkim stazama, pešačko-biciklističkim stazama i biciklističkim trakama, sem ako nema ove infrastrukture mogu da se kreću pešačkim stazama i trotoarima brzinom ne većom od 5 kilometara na sat.

Kaže da treba uložiti kolektivni napor da se uredi nešto što već postoji.

Okanović je rekao da Ministarstvo nije donelo zakon kojim bi uredilo poslovanje firmi koje se bave rentiranjem trotineta.

"Onog trenutka kada naš zakon uredi postojanje trotineta, onda će kompanije koje se tim bave ući na naše tržište i na svakom ćošku će biti trotineti. Imaćemo kompanije koje se bave rentiranje čije poslovanje nije uređeno i imaćemo haos, divlji zapad i džunglu. Ovo nije dobro rešenje, mora Ministarstvo da reguliše rad operatera za rentiranje i onda da idemo dalje. Mešanje trotineta i pešaka je fatalno. Treba samo da pogledamo na zapad da vidimo kako je kod njih i da vidimo šta će da se događa kod nas", objasnio je Okanović.

Belancan je napomenuo da je saobraćajna policija predložila nacrt, a da je sada neophodna javna rasprava.