Читај ми!

Infarkt je isti i u Beogradu i u Svrljigu, Dejan Zejnula daje predlog za efikasniju Hitnu pomoć

Pokret "Pravo na život – Meri", koji već dve godine istražuje organizaciju rada Hitne pomoći, pokrenuo je inicijativu da Srbija dobije prvi zakon o hitnoj pomoći. Infarkt je isti i u Beogradu i u Svrljigu, Zejnula daje predlog za efikasniju Hitnu pomoć, predsednik Pokreta veruje da bi njegova žena imala više šanse da preživi da je Hitna pomoć bila efikasnija. Koji su predlozi ovog pokreta?

Svi se nadaju da im Hitna pomoć neće nikada zatrebati, ali ako do toga dođe, onda očekuju da bude brza i efikasna, jer od toga može da zavisi i nečiji život.

U Srbiji 75 opština nema Hitnu pomoć, 73 opštine imaju službu Hitne pomoći plus 11 beogradskih opština.

Ovo znači da zbog nedostatka adekvatne zakonske regulative, više od milion građana u Srbiji nema u svojoj sredini pristup pravoj službi Hitne pomoći.

U Beogradu bi trebalo da postoje 53 ekipe Hitne pomoći, a ima ih 22, dakle 31 manje nego što je potrebno. U Novom Sadu 12, a ima ih 9. Nišu i Kragujevcu nedostaje po jedna ekipa.

U Beogradu je nešto manje od 12 i po odsto poziva završeno dolaskom Hitne pomoći na adresu. U Novom Sadu više od 25 odsto, u Nišu skoro 23 i po odsto i u Kragujevcu skoro 35 odsto.

Prema podacima pokreta "Pravo na život – Meri", čak 76 odsto anketiranih osoba je moralo najmanje dva puta da zove službu Hitne pomoći pre nego što su došli na njihovu adresu.

Pokret "Pravo na život – Meri", koji već dve godine istražuje organizaciju rada ove važne službe, pokrenuo je inicijativu da Srbija dobije prvi zakon o hitnoj pomoći. 

Dejana Zejnula predsednika Pokreta "Pravo na život – Meri" su nažalost, lični razlozi naterali da razmišlja o organizaciji Hitne pomoći. On veruje da bi njegova žena imala više šanse da preživi da je Hitna pomoć bila efikasnija.

Zejnula je siguran da bi imala šanse da preživi da je odmah došla Hitna pomoć ili da žive u manjem mestu gde su mu rekli da na takve pozive izlaze odmah na teren, već odmah posle prve rečenice.

Film o tome kako su se na broju 194 ponašali prema Dejanu i njegovoj ženi zaista je potresan.

"Opštine ispod 25.000 stanovnika nemaju zakonsku mogućnost da osnuju službu Hitne pomoći, tako da se razlikuje način zbrinjavanja urgentnih stanja. Većinom dežuraju doktori opšte prakse, čime se smanjuje broj pregleda koji dolaze na redovne preglede, a drugo lekar opšte prakse ne može da izađe na teren, mora da pozove lekara koji je kod kuće u pripravnosti, pa da on dođe u ambulantu da bi dežuran doktor mogao da izađe na teren", napomenuo je.

Dodao je da ima mesta kao što je u opštini Čoka gde ima ukupno 10 lekara i teško je onda organizovati i opštu praksu i zbrinjavanje hitnih stanja.

Jedinstven protokol pri trijaži 

Pokreta "Pravo na život – Meri" se zalaže i za jedinstven protokol pri trijaži poziva.

Zejnula objašnjava da šlog, infarkt, srčani zastoj, embolija pluća moraju da budu jednako tretirani u svakoj opštini.

"Ne može se razlikovati infarkt u Beogradu ili u Svrljigu. Neophodno je da postoji jedinstven protokol, ra postoji red hitnosti i da se po tome postupa. Sada se postupa na osnovu iskustva ili intuicije lekara ili tehničara u zavisnosti ko se gde javlja, negde se javljaju lekari, a negde tehničari. Sve se svodi na intuiciju, a ne možemo dozvoliti da nečiji život zavisi od nečije intuicije", rekao je Zejnula.

Ističe kao novinu ideju reorganizacije koja podrazumeva da pošto u svakom domu zdravlja ima ljudi koji se javljaju na teren, to je u ovom trenutku oko 75 pozicija.

"Naš predlog je da se oforme dispečerski centri okruga gde će raditi isključivo obučeni lekari i tehničari, da se donese jedinstven protokol za prijem i trijažu. Tako da bi umesto 75 pozicija imali bi samo 25 pozicija. Dispečerski centar bi pokrivao ceo upravni okrug i koordinisao ekipama na terenu. Izbegla bi se situacija da lekar koji dođe na posao skuva sebi kafu i kada mu zvoni telefon, on balansira, dâ savet i kaže da pozovu kasnije dok on popije kafu. Ovako ne odlučuje on da li će izaći na teren, već dispečerski centar izdaje nalog za intervenciju", istakao je.

Ovaj predlog zakona je poslanik SNS-a Milija Miletić podneo u Skupštini. Zahvalio je Miletiću koji je iz Svrljiga, a ta opština ima manje od 25.000 stanovnika i imaju velike probleme za zbrinjavanje hitnih stanja.

Zejnula napominje da je ovaj predlog dostavljen svim poslanicima i Ministarstvu zdravlja.

"Ovo nije pitanje politike, život ne poznaje iz koje ste političke opcije. Imali smo sastanke sa Zeleno-levim klubom i 'Ne davimo Beograd' gde smo im objasnili zašto je potreban zakon i dobili podršku i od njih. Poslali smo i dopise svima. Želimo da napravimo širok konsenzus da ljudi shvate zašto je ovaj zakon potreban", napomenuo je.

Ne bi bio prvi put da onaj koji je na sopstvenoj koži osetio posledice nedostatka nekog zakona napiše svoj predlog, koji zaživi. To je uradio otac Marije Jovanović kada mu je ćerka postala žrtva pedofila.

"Ovaj zakon ne može da vrati moju suprugu, niti bilo koga, ali može da spase mnoge živote. Po statistica 10 smrtnih slučajeva bude samo u Beogradu tokom dana, od kojih je osam nastalo pre dolaska Hitne pomoći. Taj broj se mora smanjiti. Neko mora da preuzme odgovornost", rekao je Zejnula.

четвртак, 17. април 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом