Veliki Međer, mesto golgote srpskih logoraša u Velikom ratu

U Velikom ratu nisu stradali samo vojnici na bojištu, već i veliki broj civila, među kojima je bilo srpskih državljana, koji su odvođeni u logore u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji. Jedan takav logor bio je u slovačkom Velikom Međeru.

Pukovnik Mihailo Zogović pronašao je gde je okončan život njegovog pretka Spasoja, koji je kao četrnaestogodišnji dečak odveden sa njive u logor u Slovačkoj.

"Njegova majka išla je dvaneset kilometara, kukala je i molila austrougarske vojnike da dopuste samo da se obuje. Nisu dozvolili", kaže Zogović.

Nakon Mojkovačke bitke, tri brata iz porodice Laban internirana su kao zarobljenici. Đuro i Miloš su se uprkos patanjama vratili kući, a kosti Milića nikada nisu pronašli.

"On je, kako nam baba kaže preminuo u logoru od posledica torture, gladi i španske groznice", kaže potomak logoraša Vladimir Laban.

U Velikom Međeru stradalo je više od šest hiljada vojnika i civila kao u jednom od logora smrti. Prvi logoraši stigli su u oktobru 1914. godine.

Stane Ribič, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj ističe da je od od novembra do februara meseca umrlo preko dve hiljade ljudi. "Oni su živeli u neljudskim uslovima. Bili su jednostavno na poljani, smešteni, kopali su zemlju rukama da se ne bi posmrzavali, a sakrivali su se i pokrivali su se sa telima umrlih logoraša, dok im nisu oduzeli i ta tela", dodaje Ribič.

Strahote srpskih stradalnika pobudile su suze pukovnika u penziji i borca sa Košara.

Duško Šljivančanin, Savez udruženja boraca Srbije da mu se to prvi put desilo kada je čuo pesmu "Vila sa Košara". Na ovakvim mestima zaista ovaj prosto suza ide sama, dodaje Šljivančanin.

Zoran Antić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazuje na to da je registrovano više od šest hiljada ratnih memorijala na prostorima i zemlje i širom Evrope i sveta.

"Uglavnom tamo gde ne možemo da stignemo naša diplomatska predstavništva preko Ministarstva spoljnih poslova obilaze i održavaju i odaju poštu stradalima na tim ratnim memorijalima", kaže Antić.

Ove godine u državnoj delegaciji posebnu čast da se poklone senima predaka imali su potomci, ali i budući oficiri vojske i policije, kao i udruženja koja čuvaju sećanje na one koji su put slobode popločali svojim telima.