Zašto je samo u prodavnicama bezbedno kupovati samonikle gljive

Opomenuti sudbinom devet sugrađana koji su zbog teškog trovanja šumskim gljivama završili na VMA građani Šapca, ovih dana, dosta su oprezniji. Mnogi i dalje govore o starici koja je ispred pijace prodala otrovne pečurke. Na tezgama se roba strogo odmerava, ispred pijace nema više prodavaca koji robu prodaju na improvizovanim tezgama.

Pečurke koje se prodaju na pijaci, kao i ostalo povrće i voće kontrolišu nadležne inspekcije Ministarstva poljoprivrede. Za markete je zadužena tržišna inspekcija dok se roba sa takozvanih kutija i hauba ne kontroliše, već uklanja. Nesavesnim prodavcima kazne piše komunalna policija.

"Prekršaj je u iznosu od 5.000 dinara za fizičko lice koje se zatekne da prodaje vanpijačno na zauzeću javne površine - bilo za improvizovanom ili neimprovizovanom tezgom. Kontrola je bilo u prethodnom periodu, naročito za vreme pandemije koronavirusom kada su zaštitne mere bile još jače na snazi. Po ukidanju mera, negde tokom marta meseca ove godine primećeno je sporadično da se javljaju naši građani koji prodaju robu na takav način", kaže Zorica Gvozdenović, načelnica za inspekcijske i komunalno stambene poslove grada Šapca.

Poslednja linija odbrane od nesavesnih trgovaca, ali i loše robe je sam potrošač, i to važi za svako mesto na kome kupuje, bilo da je to pijaca, market ili prodavnica zdrave hrane.

Samonikle, šumske gljive trebalo bi kupovati isključivo u prodavnici i to u pakovanju koje ima deklaraciju.

"Fizička lica nikako ne mogu da poseduju dozvolu za sakupljanje i stavljanje u promet gljiva ili lekovitog bilja, samim tim ni gospođa iz Šapca koja je to radila. U skladu sa odredbama uredbe o stavljanju pod kontrolu i korišćenje divlje flore i faune dozvole mogu da dobiju pravna lica ili preduzetnici koji su za tu oblast registrovani, za tu delatnost. Na dozvolama je ime pravnog lica, tačno navedena vrsta koju je moguće sakupiti, količine koje je moguće sakupiti i teritorija na kojoj se sakuplja", pojašnjava pomoćnik ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović.

U Srbiji posluje oko 200 pravnih lica i preduzetnika sa dozvolom za skupljanje i prodaju samoniklih gljiva i lekovitog bilja. Rizik po zdravlje ljudi izbegnut je činjenicom da te firme zapošljavaju tehnologe koji se bave isključivo ispitivanjem bezbednosti. Devedeset odsto legalno ubranih samoniklih gljiva završi na inostranom tržištu.