Borba protiv prljavog novca, i fondovi i ofšor firme imaće obavezu da upišu stvarne vlasnike

Zbog usklađivanja sa međunarodnim standardima u borbi protiv pranja novca, Srbija je pre četiri godine usvojila Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Obavezu da evidentira stvarne vlasnike ima oko 170 hiljada subjekata: od vlasnika kapitala pravnih lica do udruženja i fondacija, kao i predstavništva stranih privrednih društava. RTS saznaje da Ministarstvo privrede priprema Nacrt zakona o evidenciji stvarnih vlasnika, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja ove godine. Prema njemu, vlasnici investicionih fondova i ofšor firmi imaće obavezu da upišu stvarnog vlasnika.

Za četiri godine, u Agenciji za privredne registre, evidentirano je 152 hiljade subjekata, odnosno 89 odsto obveznika. Zakon o stvarnim vlasnicima predviđa rok za prijavu od 15 dana i prekršajnu prijavu ukoliko se ne postupi prema propisima.

"Svako ko ima firmu ili je zastupnik udruženja, neka hitno odradi taj posao. Spasiće se maltretiranja na sudu i potencijalno velike zakonske kazne", upozorava direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić.

Od početka godine, Agencija je Prekršajnom sudu podnela oko 1.400 zahteva protiv lica i njihovih zastupnika koji nisu evidentirali podatke o stvarnim vlasnicima u centralnoj evidenciji.

Šta kada firme ne poštuju propise

Stvarne vlasnike koji su u evidenciji proverava Poreska uprava i da li su dostupni kontrolorima.

"U svakoj situaciji, kada Poreska uprava otvori postupak kontrole nad određenom firmom, obaveštava se APR. Tada se uspostavlja mera zabrane statusnih promena. Dok traje postupak kontrole, određena firma ne može da menja vlasnika, osnivača i adresu", kaže Miraš Babović iz Poreske uprave Srbije.

Prema njegovim rečima, kada uoče da firme ne poštuju poreske propise, tada uspostavljaju takozvanu meru zabrane sticanja i osnivanja drugih firmi takvim licima.

Borba protiv prljavog novca

U svetu gde moderne tehnologije omogućavaju brzo kretanje novca, nikada nije bilo hitnije boriti se protiv upliva prljavog novca. Stručnjaci tvrde da se svake godine operu milijarde dolara, koje završavaju u aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa.

Advokat Nikola Zarić objašnjava da je Srbija usvojila međunarodne standarde, te da se sada smatra državom sa transparentnim novčanim tokovima.

"To, međutim, u praksi znači da se ne može sprečavanje pranja novca prevenirati, već ukoliko bude utvrđeno da je došlo do toka ilegalnog novca da u tom slučaju učesnici u takvim tokovima budu identifikovani", kaže Zarić.

Kakve su kazne u Nemačkoj

U Nemačkoj su kazne za neprijavljivanje stvarnih vlasnika i do milion evra, a za firme u finansijskom sektoru i do pet miliona evra.

Kako bi dodatno sprečili prevare, uvedena je i obaveza početnog kapitala od 25.000 evra prilikom osnivanja firmi.

"Postoje i izuzeci koji se pre svega odnose na one koji učestvuju u prevarama, koji zakasnelo prijave nelikvidnost kompanije. U takvim slučajevima je omogućeno da se dugovi kompanije koja je otišla u stečaj, naplaćuju i iz lične imovine vlasnika kompanija i njenih rukovodilaca", navodi dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.

U Srbiji, kazne za neprijavljivanje stvarnih vlasnika, kreću se od pola miliona do dva miliona dinara za pravna lica, odnosno 50 hiljada do 150 hiljada za odgovornu osobu u preduzeću.