Pokrenuta istraga posle snimka na kom muškarac šutira devojku – kada su kamere dovoljni svedoci

Treće osnovno javno tužilaštvo naložilo je policiji da istraži događaj zabeležen kamerom, na kome se vidi kako muškarac šutira devojku u blizini Centra "Sava". Policiji je upućen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja kako bi se utvrdio identitet osoba koja se nalaze na video-zapisu i procenilo da li ima elemenata krivičnog dela, za koje se goni po službenoj dužnosti. U kojim situacijama još kamere na javnim mestima mogu biti dokaz na sudu.

Nadzorna kamera sa stambene zgrade u ulici Milentija Popovića na Novom Beogradu snimila je mladića i devojku koji se svađaju. U jednom trenutku bilo je i udaraca. Da li snimci u ovakvim i sličnim situacijama mogu da se koriste kao dokazi u krivičnom postupku.

Advokat Ivan Simić objašnjava da se takvi audio i vizuelni zapisi mogu koristiti u cilju otkrivanja učinilaca krivičnih dela i procesuiranju, ali i u daljem dokazivanju, odnosno vođenja krivičnog postupka.

Prema rečima sudskog veštaka Nikole Dragovića, jedina razlika je što za pojedine slučajeve potrebno 30 dana, dok za druge 60, ali da u većini slučajeva dođe do rezultata.

Nedoumice oko korišćenja privatnog snimka

Bez obzira na to da li je kamera snimila krivično delo na javnoj ili privatnoj površini, to jeste dokaz. Ipak, sve češće u sudskoj i tužilačkoj praksi koriste se privatni video-zapisi.

Svi se sećamo slučaja iz Zvečanske kada je vaspitačica maltretirala dete. Bilo je nedoumica sme li da se koristi, jer je to bio privatan snimak.

Zamenik javnog tužioca i portparol Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Vanja Ćulibrk navodi da je Tužilaštvo u toku celog postupka ukazivalo da taj snimak treba da se koristi.

"Privatni interes tu nije bio ugrožen. Javni i pretežniji interes je da se deca sačuvaju i da se zabeleži izvršenje krivičnog dela", objašnjava Ćulibrk.

"Snimci nisu uvek dokaz na sudu"

Često samo snimak nije dovoljan da bi neko bio osuđen. Iako se video-zapisi koriste u istražnom postupku, nisu uvek i dokaz na sudu, tvrde stručnjaci.

Advokat Simić navodi primer kada je pre par dana napadnuta radnica centra za socijalni rad, te su kamere ukazale ko su eventualni počinioci. "Da li će oni biti kasnije osuđeni na osnovu tog snimka, to je druga stvar", ukazuje Simić.

Zamenik javnog tužioca Ćulibrk ističe da svako može da dostavi snimak. "To može policija, građanin, mogu preko određenih organizacija, preko društvenih mreža. Sve što dođe u javnost, mora se ceniti", navodi Đulibrk.

Šta se proverava kod pristiglih snimaka

Kod svih pristiglih snimaka prvo se proverava autentičnost. Prilikom analize, nekad se traži identifikacija lica, predmeta, a nekad rekonstrukcija događaja.

Sve to je teže utvrditi kada je video-zapis lošeg kvaliteta. Ono što je za nas tačkica na ekranu, za njih može da bude dokaz koji rešava slučaj.

"Morate da gledate snimak i da budete neko koga sve interesuje. Morate svaki detalj da pogledate, ugao, ćošak. Čak i nebitne stvari, mogu da vas odvedu do rešenja", objašnjava sudski veštak Nikola Dragović.

Video-zapisi koji se koriste kao dokazi pomenuti su u mnogim zakonima, ali ne postoji krovni, koji bi sve objedinio. Nekad su zbog toga nejasni okviri u kojima nadležni mogu da rade, kažu upućeni.

Stručnjaci su zato saglasni da bi poseban zakon olakšao posao i omogućio da se brže dolazi do rezultata.