Osobe sa invaliditetom, koje su kočnice na putu do posla

Uprkos invaliditetu, mnoge osobe koje žive u ustanovama ili se o njima stara porodica mogle bi da rade, pa i da žive samostalno, kada bi imale podršku. Velika kočnica je oduzimanje poslovne sposobnosti, nedostatak usluga podrške i činjenica da poslodavci radije plaćaju penale nego što zapošljavaju osobe s invaliditetom. Mnogi dobri projekti koji su im u tome pomagali ugašeni su, kada je nestalo novca za finansiranje.

Kada ostanu bez roditelja a nema familije koja bi brinula o njima, osobe s invaliditetom završavaju u ustanovi.

Mnogi za drugi dom i ne znaju. Najlepši period za Anicu Klepo bio je kada je, zahvaljujući projektu "Stanovanje uz podršku", živela samostalno.

"Ceo život zatvoren si u domu: samo dvorište i paviljon. A kada nisi zatvoren, vidiš sve: autobuse, tramvaje. Meni je bilo malo nezgodno, čudno, dok se nisam navikla", priča Anica Klepo.

Stanovanje uz podršku, bio je pokazni primer da osobe s invaliditetom mogu da žive samostalno, da rade i zarađuju za život.

Borba za posao

Mnogo teže se osobe sa invaliditetom borbe sa predrasudama.

Anica Klepo kaže da ih ljudi teško prihvataju, te da ih često gledaju, komentarišu.

Uglavnom rade kao higijeničari, čistačice, sortiraju artikle u prodavnicama: obavljaju jednostavne poslove za koje nije neophodno obrazovanje.

Mnogi i ne mogu da se zaposle, jer im je oduzeta poslovna sposobnost.

Poslodavci radije plaćaju penale

S druge strane, poslodavcima su veliki teret, pa radije plaćaju penale nego što ih zapošljavaju.

Savetnik za zapošljavanje, dok je trajao projekat, pomagao je i osobama s invaliditetom i poslodavcima.

"Ukoliko ih i zaposle, sami moraju da obezbede prilagođavanje, da pružaju podršku što je potpuno nefer, jer i poslodavcima treba pružiti podršku", objašnjava Maja Popović iz Inicijative za prava osoba s invaliditetom MDRI.

Popovićeva navodi da je svaki savetnik zaposlio jednu osobu.

Projekat "Savetnik za zapošljavanje" ugašen je, kada je nestalo novca.

To se dogodilo i sa "Stanovanjem uz podršku", a osobe s invaliditetom vraćene su u ustanove.

"Nadam se da u narednom periodu nećemo imati nijednu situaciju da ćemo se ogrešiti o nekog korisnika i da će lokalne samouprave imati sluha da preuzmu svoje odgovornosti u delu finansiranja usluga", kaže Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite.

Strategija socijalne zaštite, usvojena ove godine, mogla bi da bude dobra osnova da se stvari poprave, počev od deinstitucionalizacije i razvijanja usluga u zajednici do profesionalne rehabilitacije osoba s invaliditetom i boljih zakonskih rešenja za razvoj socijalnog preduzetništva.