Radnici na pregrejanom asfaltu, može li inspekcija da ih zaštiti od vrućine i poslodavaca

Ne pregrevaju se samo asfalt i tramvaji. Pregrevaju se i radnici na otvorenom. Ni visoke temperature nisu zaustavile radove. Ali ni inspektore. Posebno - na gradilištima. Poštuju li poslodavci preporuke, krše li zakonske propise, koliko je zbog visokih temperatura, povećan broj prekršajnih prijava? Kome i kako radnici mogu da se žale?

Zamenik direktora Inspektorata za rad Saša Perišić rekao je gostujući u Beogradskoj hronici da je u prethodnom periodu za pet meseci inspekcija izvršila više od 25.000 nadzora iz oblasti zdravlja na radu i radnih odnosa.

"Fokus je na bezbednosti zdravlja na radu i pojačan je inspekcijski nadzor iz visokorizičnih delatnosti kao što su građevinarstvo i industrija", naveo je Perišić.

Napomenuo je da nisu imali pozive i zahteve kada su visoke temperature u pitanju, a kada inspekcija dođe na gradilište ona kontroliše sve, pa između ostalog i da li se primenjuju mere bezbednosti zdravlja na radu na visokim temperaturama.

"Vlada Republike Srbije je donela 2007. godine preporuke kojima je poslodavcima savetovala da izbegavaju rad na temperaturama iznad 36 stepeni u periodu od 11 do 16 časova. Da se u tom terminu sklone, da imaju prostoriju gde da se rashlađuju, da mogu da obuku drugu uniformu, da imaju dovoljno tekućine," kaže Perišić.

Kako je istakao, preporuke i smernicu su samo preporuke, nisu obavezujuće i nemaju zakonsku težinu.

"Republika Srbija je transponovala direktive EU kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu i u tim direktivama nema maksimalne temperature kada se obustavlja rad i zato inspekcija ne može da kažnjava poslodavce"m rekao je.

Objasnio je da prekršajne prijave mogu da se podnose jedino ako se ne poštuju mere, inspektor može tada da propiše kaznu za nepoštovanje mera.

"Kazna je za pravna lica od 800.000 do milion dinara, a za odgovorno lice od 40.000 do 50.000 i to ide kd suda za prekršaje", rekao je Perišić i dodao da radnici mogu da se jave anonimno.