Deca na internetu gledaju gladovanja, drogiranje, samoubistva - gde greše roditelji

Istraživanje Unicefa, rađeno pre pandemije, pokazuje da skoro 90 odsto dece od devet do 17 godina u Srbiji koristi internet svakodnevno. Više od 60 odsto najmlađih svakodnevno pristupa internetu sa svog telefona. I skoro svi stariji učenici rade to isto.

Na internetu provedu u proseku tri i po sata dnevno, a čak 74 odsto ima profil na društvenoj mreži ili nekoj gejming platformi.

Istraživanje je pokazalo i da je 16 odsto ispitanika doživelo onlajn nasilje, dok 15 odsto tvrdi da je doživelo nasilje i bez interneta.

Svaki treći učenik imao je negativno onlajn iskustvo, a skoro četvrtina nije nikome o tome govorila ili je ignorisala problem nadajući se da će nestati sam od sebe.

Više od polovine učenica i skoro 40 odsto dečaka gledalo je sadržaje o gladovanju, odnosno o tome kako smršati, što dovodi do anoreksičnih ponašanja i bulimije.

Oko polovine gledalo je druge kako se drogiraju.

A čak 44 odsto devojčica i 36 odsto dečaka videlo je kako se može počiniti samoubistvo.

Ono što nisu radili su razgovori o važnim političkim temama, prikupljanje podrške za društvene peticije i slično.

Šta roditelji (ne) treba da rade

Komentarišući ovo istraživanje za RTS, stručnjakinja za sajber bezbednost Katarina Jonev i Saša Živanović, nekadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a, istakli su ulogu koju roditelji u današnje vreme moraju da imaju kada je reč o bezbednosti dece u sajber prostoru.

Katarina Jonev, autorka knjige "Bezbedne na netu", ističe da razloga za brigu imaju svi, naročito jer roditelji često zbog sopstvenog neznanja i nesnalaženja u ovoj oblasti olako prelaze preko situacija u kojima se dete nađe i ostave problem po strani.

Šta te briga što ti nije lajkovao sliku - nije pravi pristup.

"Mi stariji, mudriji, zreliji moramo da shvatimo da u naše vreme nije bilo mobilnih telefona u meri u kojoj ih je danas. Mi umemo da razdvojimo digitalni od realnog sveta. Deca koja rastu, sazrevaju, obrazuju se, žive u digitalnom dobu, ne mogu uvek da razlikuju šta je digitalna situacija, digitalni identitet, a šta je realan svet. Njihovo bivstvovanje na društvenim mrežama je jako bitno. Podjednako kao život u realnom svetu. Stoga su itekako zabrinuti kakvu sliku odaju, kakvi su komentari, šta to druga deca rade u digitalnom svetu pa žele i oni", rekla je Jonev.

Ističe da je vršnjački uticaj jako važan, da je digitalno nasilje realno, te da roditelji ne treba da se vode logikom "nije to ništa strašno, deca se samo šale".

"Ne smemo imati takav pristup jer digitalno nasilje je ekvivalentno nasilju u fizičkom svetu. Simptomi su slični koje trpi žrtva i zaista posledice mogu biti užasavajuće", kaže Katarina Jonev.

I Saša Živković ističe da roditelji prave grešku kada detetu kupe neki uređaj (laptop, tablet, konzolu za igranje), a ne pročitaju pravila korišćenja i bezbednosti i ne uvedu dete u taj sajber prostor.

Starosna granica za otvaranje profila - veoma bitna 

Kao jednu od grešaka naveo je otvaranje profila na društvenim mrežama deci koja ne ispunjavaju starosnu granicu, koja je, na većini platformi, 13 godina.

"A mi znamo da predškolski uzrast već ima svoje profile. U čemu to greše roditelji? Ako vi svoje dete predstavite iznad 13 godina, ono će biti izloženo nekim nedozvoljenim, eksplicitnim sadržajima, terorističkim filmovima, nešto što dete u tom uzrastu ne treba da gleda", kaže Živković.

Dodaje i da roditelji, kada kače grupne fotografije, ne razmišljaju da li im je potrebna dozvola roditelja druge dece koja se vide na slici - da tu sliku objave na internetu.

Ističe da roditelji decu moraju naučiti i šta je prava šala, koja ne vređa nikoga - kako bi na internetu mogli da prepoznaju šta nije.

"Osnovna stvar je da roditelj mora da sedne sa detetom i da ga upozna sa svim potencijalnim pretnjama. Nema tu izgovora, ja ne znam...", rekao je Živković.

Pitati dete - kako je bilo dok si surfovao 

Dodaje da nije zadiranje u privatnost ako roditelji kontrolišu telefon svog deteta, ali da je neophodno izgraditi poverenje da se dete oseća slobodno da roditelju ispriča šta mu se desilo na internetu.

"Kao što pitate kako je bilo napolju, da li te je neko dirao, kako je bilo u školi, da li si dobio neku ocenu. Isto tako treba pitati kako je bilo danas kada si surfovao internetom", rekao je Živković.

Jonev dodaje da je u slučaju nasilja na internetu neophodno pre svega to zaustaviti i detetu objasniti da ono za to što se desilo nije krivo.

Pored vršnjačkog nasilja, dodatna opasnost za decu na internetu preti i od pedofila.

"Uglavnom vrebanje maloletnika na društvenim mrežama ide kroz lažne profile. Deca moraju da se obuče, da se upoznaju sa postavkama privatnosti na internetu... Bukvalno kao u realnom prostoru... Da mu kažu - ponašaj se kao na ulici, nemoj prihvatati zahtev i deliti informaciju svakom koga ne znaš. Onog koga znaš u realnom prostoru, toga prihvati za prijatelja, ali opet pazi i šta deliš s njim", kaže Živković.

Najvažnije je, ističu sagovornici, da roditelji ne ignorišu i odmah reaguju. Međutim, ne treba uzimati stvar u svoje ruke, već, u zavisnosti od toga koliko je situacija ozbiljna, prijaviti školi ili nekoj drugoj instituciji - policiji, tužilaštvu.

Tu je i Nacionalni kontakt centar gde se roditelji mogu obratiti za pomoć.