Pravo na detinjstvo – gde je granica između radnih navika i opasnog dečjeg rada

Širom sveta radno je angažovano više od 160 miliona dece, a zbog rasta siromaštva i socijalne ugroženosti, taj broj bi mogao da poraste do kraja godine za 8,9 miliona. Na to upozoravaju Unicef i Međunarodna organizacija rada. Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada navodi za RTS da je u Srbiji raznim oblicima dečjeg rada izloženo oko 82.000 dece. Opasnom radu je izloženo oko 20.000 dece, uglavnom uzrasta od 15 do 17 godina, rekao je Protić.

U saopštenju Međunarodne organizacije rada navodi se da je svako deseto dete u svetu uzrasta od 5 do 17 godina radno angažovano, gotovo polovina na, za njih, opasnim poslovima.

U cilju eliminacije dečjeg rada, MOR i Unicef su definisali niz preporuka, među kojima je da se proširi socijalna zaštita, da se izgradi integrisani sistem socijalne zaštite i nadogradi politička posvećenost za okončanje dečjeg rada.

"Roditeljima te dece pre svega treba obezbediti dostojanstvene uslove rada, što podrazumeva adekvatnu zaradu, bezbednost na radu i adekvatnu zaštitu. Da i samoj deci treba obezbediti socijalnu zaštitu, jer više od četiri milijarde ljudi u svetu nema nikakvu socijalnu zaštitu. Drugo, deci bi trebalo obezbediti besplatno, kvalitetno obrazovanje, barem do onog minimalnog stupanja u radni odnos, obezbediti podršku kroz dečji dodatak i druge vidove socijalne podrške i konačno usvojiti zakone koji štite decu", navodi Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada.

Protić je gostujući u Dnevniku naveo da je u Srbiji raznim oblicima dečjeg rada izloženo oko 82.000 dece.

"Od oko 860.000 dece uzrasta do 17 godina, oko 82.000 su izložene raznim oblicima dečjeg rada. Na opasnom radu oko 20.000 dece, tu su uglavnom deca uzrasta od 15 do 17 godina", rekao je Protić.

Poljoprivreda, usluge i industrija su, dodaje on, oblasti u kojima deca najčešće rade, kako u Srbiji, tako i u svetu.

"Najviše napora ulagali smo i mi ovde u Srbiji, u to da roditeljima omogućimo da uvide kada taj rad dece, koji je inače poželjan u smislu sticanja radnih navika, a koji mu oduzima recimo sat vremena dnevno i ne izlaže ih opasnim okolnostima, kada je on poželjan, a kada počinje da bude opasan po njih, da šteti mentalnom i fizičkom zdravlju dece, obrazovanju", kaže Protić.

Naš Zakon o radu dozvoljava da dete od 15 godina radi, kaže da se s njima može zaključiti ugovor uz saglasnost roditelja i ako taj posao ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje.

Uredbom koja se primenjuje od januara 2018. godine određeno je koji su to opasni poslovi kojima deca nikako ne bi smela da se bave. U opasne delatnosti pored ostalog spadaju rudarstvo, seča drveća, kockanje i klađenje. U tim oblastima deci je rad zabranjen.

Po agendi ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, 2025. godina je rok za eliminaciju dečjeg rada u svetu, međutim, kako kaže Protić, te planove su poremetili pandemija kovida 19 i rat u Ukrajini.