Žrtve trgovine ljudima mogu biti svi – kako ih prepoznati

U dokumentu o zaštiti dece od nasilja pominje se čak dvadeset oblika, od nasilja u onlajn svetu, do trgovine ljudima. Sva ministarstva koja su potpisala taj dokument obavezala su se da definišu i posebne protokole.

Aleksandra Urošević, trening menadžer Fondacije Unitas zadužena za obuku, navodi za RTS da trgovina ljudima najbrže rastuća kriminalna industrija u svetu, posle trgovine drogom i oružjem, i da godišnje prihoduje 152 milijarde dolara.

"To znači da je ona svuda prisutna i da njoj internet potpuno otvara vrata. To nije nešto što se događa otmicom na ulici određenog deteta već su svi apsolutno potencijalne žrtve. potencijalne žrtve mogu biti svi", objašnjava Uroševićeva.

Ukazuje na to da žrtva trgovine ljudima može biti svako, nezavisno od porekla, pola, dobi ili socijalnog statusa.

Žrtve su, kako kaže, iznurene jer se nalaze u lancu brutalnog psiho-fizičkog nasilja, gde su obavezno u opticaju teške droge i alkohol.

"Tako da žrtve vrlo brzo razvijaju stokholmski sindrom, vezuju se za svog mučitelja, pa čak i kada žrtva uspe da se izbavi iz lanca trgovine ljudima ona odbija da sarađuje sa policijom i, zbog stigme okoline, najčešće se sama vraća svom mučitelju", ukazuje Uroševićeva.

Navodi da je neophodno obučiti ljude kako da prepoznaju žrtve trgovine ljudima.

"Ukoliko recepcionar primeti osobu koja je starija od grupe devojaka koje stoje sa strane i koje ne govore istim jezikom kao osoba koja umesto devojaka, recimo prilaže pasoše, a devojke imaju tetovažu na istom mestu, to onda znači da su one brendirane,  odnosno žigosane, da su najverovatnije žrtve trgovine ljudima", objašnjava Uroševićeva.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija procenjuju da je za prepoznavanje trgovine ljudima neophodno obučiti i zaposlene u hotelijerstvu da prepoznaju kritičnu situaciju i blagovremeno reaguju.

Milena Bićanin, rukovodilac grupe za razvoj informacionog društva i informacionih tehnologija Ministarstva telekomunikacija, navodi za RTS da ljudi treba da se osveste i da shvate da ono za šta misle da ne postoji ipak postoji i da se dešava u njihovom okruženju.

"I da kroz primere koje navodimo vide da nisu u pitanju imaginarni primeri iz rubrike  ‘desilo se’. To su izveštaji iz policije i potrebno je potpuno poverenje, razumevanje da problem postoji i lično posvećivanje tom problemu", ističe Bićaninova.

Kaže da nema mesta panici i strepnji da tako nešto može da vam se desi već da je potrebno razviti i usavršiti mehanizme opažanja.

"A to znači – ne treba da budete u panici, ne treba da strepite da će to svakog trenutka da vam se desi, morate da razvijete mehanizme opažanja, novi način razmišljanja – da znate da postoji, da znate da je moguće i morate da razvijete veštine prepoznavanja", objašnjava Bićaninova.

Obuka bi trebalo da krene za mesec dana, nema status obaveznosti i prilagođena je našem podneblju i našem mentalitetu.