Četvrtkom u 9: Ilon Mask "oslobađa" Tviter, može li jedan čovek da bude garant slobodne reči

Vest da je najbogatiji čovek na svetu, biznismen Ilon Mask, kupio društvenu mrežu Tviter za 44 milijarde dolara potisnula je u drugi plan čak i izveštaje o ratu u Ukrajini. Te dve vesti nisu nepovezane jer sukobi danas najpre počinju na društvenim medijima, a onda se šire dalje.

Da li će Ilon Mask od Tvitera zaista napraviti mesto gde nikome neće biti zabranjeno da iznese svoje mišljenje, kakvo god ono bilo, pod uslovom da poštuje neka pravila ili je to utopija pa će on samo uvesti drugačija ograničenja?

Sociolog Dalibor Petrović rekao je u emisiji Četvrtkom u 9 da ga je kupovina Tvitera na racionalnom nivou zabrinula – samo jedan čovek će upravljati tom društvenom mrežom čime ulazimo u sistem u kom se jedan čovek pita za sve.

Međutim, Petrović ističe da je obrazloženje Ilona Maska zanimljivo jer deluje kao jedan antiheroj koji će spasiti svet. Mask kaže da mu ekonomski aspekt nije bitan.

"Kad uzmemo i jedno drugo obrazloženje, bliži sam ovom racionalnom da je kupovina Tvitera od jedne osobe zabrinjavajuća pojava", naveo je Petrović.

Medijski stručnjak Nebojša Krstić rekao je da je za njega kupovina Tvitera bila na početku irelevantna informacija dok nije video koliko će on biti plaćen.

"U početku nisam shvatao čemu služi Tviter, bio sam savetnik, ali nisam znao, govorio sam da tada predsednik Boris Tadić ne mora da ima Tviter, a sada ne možete da zamislite političara bez Tviter naloga", objasnio je Krstić.

On ne veruje da Ilon Mask može da pokvari Tviter, a da li će da ga popravi, kako kaže, videćemo.

Prema njegovim rečima, u Tviteru ima egzibicionizma, sociološke želje i u tom smislu je lakmus papir za ideje, sredstvo informisanja, ali i razbibriga da se bavi tuđim problemima – Tviter je i patologija i sociologa.

Krstić: Život bez Tvitera bio bi lepši

Sociolog Petrović je podsetio na Habermasove reči da javna sfera mora da postoji:

"Imamo prevelika očekivanja, Tviter smo mi, tviter populacija ima dvesta miliona aktivnih korisnika. To su obrazovaniji i bogatiji ljudi, pa je možda i slika bolja nego što je, inače, društvo."

Pravnik Milan Antonijević napominje da na Tviteru imate sve donosioce odluka i zato se vest koju neko objavi na Tviteru brzo pročuje svuda.

"I kompjuter i sve što je došlo posle promenilo je naše živote nabolje, mnoge stvari su fabrikovane, nekima je cilj da zagade taj prostor", istakao je Antonijević.

Krstić smatra da je život bez Tvitera bio lepši.

"Oduzima mnogo vremena, Tviter je jedan narkotik, oduzima vreme da radite nešto pametnije. Na moru čitam, ali kad sam u Beogradu ne mogu da se 'skinem' sa Tvitera, ako nisam par sati, odmah gledam da li sam nešto propustio", kaže Krstić.

Sociolog ipak ne misli da su društvene mreže razlog onome što se nama dešava.

"Ako se rešimo mreža, rešićemo probleme, što se neće dogoditi", rekao je.

"Sloboda govora – šta to tačno znači"

Medijski stručnjak Nebojša Krstić navodi da se pri pominjanju slobode govora uvek pita - šta to tačno znači.

Ukazuje da su njega nekoliko puta izbacivali sa Tvitera.

"Najmanje 15 puta su me izbacivali sa Tvitera, a nisam ni terorista, niti propagiram govor mržnje, niti zagovaram pozive na linč, nasilje. Ali ja sam se uporno vraćao jer sam tvrdoglav. Ali u principu mislim da je ovo što sada postoji na Tviteru – sloboda govora koja je prikazana tako da se vlasti ne dosete da je nema u stvari", ocenjuje Krstić.

Ističe da nema reči o slobodi govora kad je usred izborne kampanje blokiran nalog predsednika SAD Donalda Trampa.

"Vi od trenutka kada je Tviter izbacio Donalda Trampa,  tada aktuelnog predsednika SAD usred kampanje, o slobodi govora ne možete da pričate. Takođe ne možete da pričate da je to platforma ili medij, šta god da je, bez urednika – da je kompjuter izbacio Donalda Trampa to ne možete da pričate nikome. Urednik postoji i postoji izuzetno oštra cenzura u odnosu na političke stavove koji se tom nekom na Tviteru dopadaju", ocenjuje Krstić.

S druge strane, dodaje Krstić, apsolutna sloboda je takođe haos i beznađe.

"Dakle, nikako nisam pristalica apsolutne slobode, to znači da svaki ekstremistički ludak može da piše šta god hoće, da laže, preti, iznosi lažne vesti, uznemiruje javnost. Dakle tu bi trebala da bude neka prosvećena diktatura", ocenjuje Krstić.

"Tviter kao politički neutralna mreža"

Pravnik Milan Antonijević navodi da je Mask rekao da želi politički neutralnu mrežu.

"On govori o političkoj neutralnosti koja mislim da će biti veoma korisna", ocenjuje Antonijević. 

Sociolog Dalibor Petrović navodi da ovo što Ilon Mask pokušava da uradi ne zavisi samo od njega i njegove dobre volje.

"Postoje zakoni i on je to jasno rekao – sloboda govora da, ali do one mere u kojoj je ona uređena u realnom, svakodnevnom životu. Preko toga, on zapravo hoće da skloni određene sadržaje ili ideološke sadržaje, one koje će diskvalifikovati diskusiju na Tviteru. Znači, vi ako širite teorije zavere, ako kažete npr. da kovid nije bolest ili šta god, Tviter vas automatski eliminiše, upozori ili blokira", ukazuje Petrović.

Kada je reč o sadržaju, dodaje Petrović, Mask će pokušati, a koliko će uspeti – to je druga stvar.

Anonimnost: Da ili ne

Govoreći o anonimnosti ističe da je ona važan element komunikacije na Tviteru.

"Tu ne bih ništa dirao zato što je anonimnost uslov modernizacije. Kao građansko društvo imate dužnost da ohrabrite ljude koji bi iz određenih razloga bili suspregnuti iz strahova ovakvih ili onakvih da iznesu svoje stavove, ukažu na nepravde, na nešto što ih muči, a to je često teško uraditi pod punim imenom i prezimenom", ističe Petrović.

Krstić sa druge strane smatra da anonimnost u najvećem broju vodi u zloupotrebu.

"Ne pišu ljudi pod nekim pseudomimom jer hoće da zaštite sebe ili neće da neko zna da on nešto piše već upravo žele da to zloupotrebe – da zaštićeni tom maskom mogu da rade ono što u privatnom životu ne rade – psuju, vređaju, verbalno maltretiraju koga god bez straha da će imati reperkusiju oko toga", ukazuje Krstić.

Javno mnjenje ili javna sfera 

Petrović je rekao da Tviter nije javno mnjenje, već javna sfera, da se kod nas Tviter koristi za politički prostor, za ideje koje nemaju dovoljno prostora u drugim medijima, dok je u Japanu popularan, ali za debatu o proizvodima.

Prema Krstićevom mišljenju Tviter je pokazao da sa njega može da krene linč, pozivali su na proteste preko Tvitera, ali i pozivali za pomoć, što je pozitivno, Tviter ima raznih mogućnosti.

"Platforma Tviter je još u nastanku. Gledajući kampanje, nekada nije figurirao, a sada možete dobre efekte da ostvarite ako ste kreativni na internetu", zaključio je Krstić.

Antonijević smatra da je Tviter mesto na kojem kreće dobra inicijativa.

"Da li će pozitivne inicijative nadjačati negativne, zavisi od svih nas, ali sam uvek optimista. Ilon Mask najavio je da će imati bolju zaštitu na Tviteru", rekao je.

Kada je reč o mogućnosti da se uvede "edit" dugme, mogućnost da se ispravi napisano,
Petrović, kaže da se postavlja pitanje da ako nešto napišete da je super, taj komentar dobije lajkove, a onda promenite da je to loše, šta će se onda dogoditi.

Antonijević upozorava da ne treba tvitovati brzopleto i da Tviter možemo porediti sa Skupštinom, gde sve što je izgovoreno ostaje i zapisano.

Medijski stručnjak kaže da je osnovno pitanje neutralnosti Tvitera, i da ne znamo da li će biti neutralan prema demokratama ili republikancima u SAD ili neutralan prema ratu u Ukrajini.

Petrović kaže da je Tviter kao kafić gde je glasna muzika, a kada isključimo muziku imaćemo ljude koji viču, mnogo je korisnika i moraju da se izbore za svoj prostor. Zaključuje da ne može biti isti jezik na mrežama i u drugim medijima.