Dr Delić: Neubedljiva pretpostavka da je nepoznati hepatitis posledica zaključavanja

Razloga za posebne mere, bar za sada i bar kod nas nema, izjavio je za Radio Beograd 1 dr Dragan Delić, infektolog.

"Još od 1995. godine, pedijatri i infektolozi se susreću sa akutnim hepatitisom jetre nepoznate etiologije – akutnim oštećenjem jetre kom se ne zna uzrok", rekao je dr Delić i naveo do sada poznate uzročnike oštećenja jetre: pre svih, primarno hepatotropni virusi, kao što su virusi hepatitisa A, B, C, D i E.

Tu su i neki drugi virusi koji mogu potencijalno da oštete jetru, kao što je epštajn-bar virus, mononukleoza, citomegalovirus, adenovirus i koksaki, herpes-simpleks virusi, kao i veliki broj virusa koji napadaju druge organe i tkiva, ali mogu da, u sklopu jedne viremije, daju i oštećenje jetre.

Pored infektivnih agenasa postoje i mnogi drugi mogući uzročnici akutnog, novonastalog oštećenja jetre, kao što su lekovi, toksini, razne hemikalije, biljni preparati, koji se zajedno zovu: toksično-medikamentozna oštećenja.

Takođe, postoje i autoimune i metaboličke bolesti jetre, ishemijski hepatitis i mnogobrojni infektivni i neinfektivni uzročnici.

Tek kad isključimo sve te poznate faktore, kada sve to bude negativno tokom našeg istraživanja, objasnio je dr Delić, možemo reći da je reč o hepatitisu nepoznate etiologije ili po međunarodnoj klasifikaciji – hepatitis akutni koji se ne klasifikuje pod A, B, C, D ili E.

Sumnja se na adenoviruse 

U svetu se rade intenzivna istraživanja u ovoj oblasti, u nekim od njih, na Institutu za genetiku i genetički inženjering, učestvuje i sagovornik Radio Beograda 1.

Jedno od njih je i istraživanje o dejstvu adenovirusa koji obično napada gornje respiratorne organe. Postoji sumnja da bi baš ti virusi mogli biti odgovorni za akutna oboljenja jetre kod dece.

"Mi, pedijatri i infektolozi smo familijarni sa adenovirusom, ima 49 ferotipova tog adenovirusa, prilično je potentan i daje šarenu kliničku sliku", rekao je dr Delić.

Objašnjava da najčešće donosi infekcije gornjih disajnih puteva, faringits i konjunktivitis, može da se razvije faringo-konjunktivitalna groznica, ali i upala limfnih žlezda, zapaljenje moždanica ili mozga, pneumonija.

Takođe, izaziva povraćanje i prolive, kod dečaka može da da hemoralgični cistitis, ali je retko kad davao hepatitis.

"To se događalo samo kod imunokompromitovanih osoba, recimo onih sa transplantiranim organima. Ovo je nešto novo: govori se o serotipu 41, koji je obično ranije davao samo gastroenterititis. Da li se u međuvremenu promenio, mutirao pa ima potencijal da se veže za ćelije jetre, ostaje otvoreno pitanje", rekao je dr Delić.

Iako nekima možda zvuči zastrašujuće da od šmrcavog nosa i nečeg što liči na prehladu nastane oštećenje jetre, razloga za poseban strah, kaže, nema.

Akutni hepatitis, novonastalo zapaljenje jetre, ima svoju simptomatologiju, mada često može da prođe i asimptomatski i bez žutila. Obično su simptomi mučnina, malaksalost, povraćanje, dete odbija hranu, ima povišenu temperaturu, u drugoj fazi se javlja prvo tamna mokraća, zatim žutilo beonjače i na kraju svetla stolica.

"Najčešće nam protiču tako i hepatitis A, B i E, bez simptoma. Ipak, potrebno je obratiti se pedijatru, jer je potrebno uraditi biohemijske analize. Tražiće se pre svega analiza aktivnosti serumskih aminotransferaza – AST i ALT. Kod hepatitisa, vrednosti AST i ALT su povećane 10 do 15 puta", dodao je dr Delić.

U humanoj populaciji kruži oko 5.000 virusa 

Pretpostavka da je ovakvo delovanje adeno-virusa posledica zaključavanja i fizičke distance na koju smo bili primorani tokom trajanja pandemije, dr Deliću deluje neubedljivo.

"Niti smo mi baš tako zaključavali decu tokom tog perioda, niti smo i mi odrasli bili baš pod staklenim zvonom. Svako od nas četiri do sedam puta godišnje oboli od neke virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Čak 30 odsto od toga je neki koronavirus, a ostalo su ostali virusi – adenovirusi, influenca, rino", rekao je dr Delić.

Dodaje da smo stalno u kontaktu sa virusima, živimo u svetu mikroorganizama – u humanoj populaciji trenutno kruži oko pet hiljada virusa.

"Panika je kontraproduktivna, mada uvek postoji razlog za brigu i oprez. Moramo stalno voditi računa o ličnoj i kolektivnoj higijeni. To će smanjiti prisustvo infektivnih bolesti, ali koliko god da se trudimo – one su uvek tu. Virusi mogu da se prenose hranom, kontaktom, seksualnim putem i od njih se ne možemo potpuno zaštiti, ali ličnom i kolektivnom higijenom, i vakcinacijom, tamo gde ima vakcina, možemo smanjiti rizik", zaključio je infektolog dr Dragan Delić, u razgovoru za Prvi program Radio Beograda.