Савић: Највише поскупели најјефтинији производи, они који највише утичу на стандард

Народна банка Србије задржала је референтну каматну стопу на 5,75 одсто, четврти месец заредом. Тај потез долази у периоду када инфлација у Србији наставља да се креће у границама циља, али је и даље ближа горњој граници.

Такође, годишња инфлација у еврозони прелиминарно је порасла на 2,4 одсто и у децембру је убрзала, али је претходно Европска централна банка снизила референтну каматну стопу за четвртину процентног поена.

Професор Факултета за економију, финансије и администрацију Небојша Савић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је у новије време почело својеврсно "клађење“ – нагађење пре одлуке централних банака, не само код нас него и у свету, па аналитичари предвиђају.

"Кључ је да се такве одлуке доносе на бази података. Значи, кад све сложите, кад имате на столу, онда доносите ту одлуку. Жеље једних су да камате падају, они који су задужени, а жеље оних који штеде су да камате расту, да имају већи принос", наводи Савић.

"Изашли смо из зоне високе инфлације"

У еврозони је порасла стопа инфлације. "То је нешто што указује на сву комплексност и сложеност обарања ове инфлације. Генерално, свет и ми, изашли смо из зоне високе инфлације. У Европи је она сад нешто преко два одсто, дакле изнад тог циља. Код нас је у границама четири-пет месеци", додаје професор.

Према његовим речима, цела прича је како задржати опадајући тренд, да се остане у коридору. То је, како каже, компликовано јер сви настоје да се поставе на стартну позицију.

"Па онда морају мало да се повећавају плате, то је и у Европи и код нас. А кад се повећају плате, онда предузетници да не би изгубили на профиту, подижу мало цене и то је игра у којој треба коначно да дођемо до победе", напомиње Савић.

Да бисмо дошли до победе, која се зове ниска инфлација, не смемо да "попуштамо дизгине", наводи Савић.

Одговарајући на питање да ли то значи падање каматних стопа, Савић каже да ће и тога бити, али постепено, пажљиво, да се не би дешавало да инфлација поново крене, а цела прича је у томе да морамо бити стрпљиви и мало мање грамзиви.

ЕЦБ ипак снизила каматну стопу, а НБС није – зашто

Професор Савић каже да је разлика у стопи раста у Европи и код нас, у кретању привредне активности.

"Ако је камата виша, онда је мања доступност кредитима, што може да се одрази на привредну активност. Ми имамо висок раст, један од највећих у Европи, или највећи у Европи, 3,9 одсто прошле године, 3,8 одсто претпрошле године. То нам омогућава да будемо више опрезни. Не морамо да снижавамо камате да бисмо подстакли инвестиције, привреду, што Европа мора да ради, зато што има практично нулту стопу раста. У тој игри је најважније да немамо нагле искоке, да нам инфлација поново не крене, као што се десило у Европи сада“, објаснио је Савић.

Не можете да не једете, а можете да возите стари аутомобил

"Какао – Африка, Бразил – кафа. Је ли вам поскупела кафа у кафићима? Је ли вам поскупела чоколада?“, упитао је Савић.

"Дакле, то су увозни производи којих се нико од нас не одриче. Волимо и чоколаду и кафу. А онда имали смо оно што је климатски изазвано. Имали смо сушу у прошлој години, пад пољопривредне производње. То је изазвало раст прехрамбених цена, а прехрамбене цене, односно цене хране, најважније су за питање животног стандарда. И глобално у свету, дошло је до наглог раста цена прехрамбених производа, цена хране. А то утиче највише на животни стандард. Кад одемо у самопослугу, видимо шта се дешава с тим ценама", навео је Савић.

Савић је рекао да немамо успостављене потпуно јасне тржишне структуре на тржишту тих производа, јер имамо монополе.

"Највише су поскупели најјефтинији производи. Они који највише утичу на стандард. Ви можете да се одрекнете скупих производа у кризним временима, па ћете рећи: не морам да заменим аутомобил. Али храна има ниску еластичност тражње, не можете да се прилагодите, не можете да не једете, а можете да возите стари ауто", навео је Савић.

Пољопривреда изложена климатским променама

Још се ишчекују извештаји Комисије за заштиту конкуренције. "Неће један потез решити, али ће бити добар сигнал. Сви учесници на тржишту не желе да се одрекну своје позиције. Народ тражи повећање плата, што је логично да би се заштитио стандард. И нико не жели да се одрекне ни чоколаде, а држава би требало да се више позабави проблемом климатских и еколошких ствари", каже Савић.

Сматра да је домаћа пољопривреда изложена климатским променама. "Имате изграђене канале за одводњавање и наводњавање. Видите сад у Калифорнији шта се десило. Они имају канале, имају резервоаре који су били празни. Неко је рекао – не треба. Значи, хајде да пробамо да и туђа искуства користимо", истакао је Савић.

Значи, морамо бити спремни за ситуацију када дође до тога да је, на пример, суша. Прошле године се догодила суша која је нагло повисила цене воћа и поврћа, додаје гост Јутарњег програма.

"Генерално мањи утицај спољних фактора на инфлацију"

Једна трећина инфлације буде увезена. Тешко је рећи тачно колико могу да се прелију ефекти инфлације из ЕУ на Србију, каже Савић.

"Ми имамо генерално мањи утицај спољних фактора на инфлацију. Раније је спољни фактор био више од 70 одсто, када је почео рат у Украјини. Сад је та ситуација знатно боља. Ја мислим да је стрпљење кључна ствар и добро је то што ради Народна банка", каже он.

"Било би добро да стопа раста у овој години буде 4,5 одсто, закључио је професор Небојша Савић.