Marković o šestoaprilskom bombardovanju: Nismo hteli "pakt sa đavolom" i platili smo strašnu cenu

Beograd je grad kroz koji prolaze svi putevi, ali i sve najezde u istoriji, poručuje istoričar Predrag Marković. U bombardovanju Beograda u rano jutro tog 6. aprila 1941. mnogo ljudi je poginulo u kućama i u skloništima koja nisu bila dorasla tim bombama. To bombardovanje pokazuje tragičnu sudbinu Beograda. Strašna je sudbina i cele zemlje, nijedna država u Evropi nije bila tako raskomadana kao Jugoslavija, kaže Marković.

Bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Za četiri dana bombardovanja bačeno je 440 tona bombi.

"Krajevi gde žive Srbi su podeljeni na pet okupatorskih zona plus NDH, najstrašnija tvorevina ikad. Ustaše su po priznanju samih nacista bili gori od nacista", ističe Marković.

Uzroci bombardovanja

Prema rečima Markovića, druge zemlje su okupirane, ali Jugoslavija je dezintegrisana.

"Hitler je morao da reši Grčku i glavni cilj aprilskog rata je Grčka. Jugoslaviji je nametnut 27. mart da bi se osigurao front u Grčkoj, ali su Srbi odbacili 'pakt sa đavolom'. To jeste strašna cena koju su platili, ali to je jedna od istorijskih situacija kada je apsolutno zlo na jednoj strani", objašnjava istoričar.

Dodaje da mi nismo hteli sa nacistima da imamo bilo šta i tu strašnu cenu smo platili.

"Naši preci su bili takvi, kada je u pitanju sloboda nisu želeli ucene", ističe Predrag Marković.

U večnost se uzdiglo 11 pilota

Veliku cenu platio je i Beograd za četiri dana bombardovanja. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

"Ti piloti su se uzdigli u večnost i pružili ogroman otpor. Naneli su neočekivano velike gubitke najstrašnijoj avijaciji sveta. Tim pilotima je podignut spomenik kod hotela Jugoslavija", naglašava istoričar Predrag Marković.

Narodna biblioteka da bude mesto stradanja i obnove iz pepela

Prema rečima Markovića, niko ne zna kako je pogođena Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu.

"Taj deo grada je najsačuvaniji deo Beograda. Da su zaista želeli da bombarduju biblioteku srušili bi kuće u okolini. To je jedan neobičan događaj i nemoguće ga je rekonstruisati", objašnjava Marković.

Dodaje da treba da se radujemo borbi Vladimira Pištala da se napravi neka vrsta spomen obeležja i da se biblioteka obnovi da bude i memorijal i biblioteka.

"Narodna biblioteka treba da bude mesto stradanja i obnove iz pepela", poručuje istoričar Predrag Marković.