Kad zagrmi protivgradni strelci na položaju – odgovornost ogromna, nadoknada mizerna

Sezona protivgradne odbrane počinje 15. aprila, a poljoprivrednici koji su započeli prolećne radove u voćnjacima i poljima već brinu da li će ove godine biti gradonosnih oblaka. Godinama unazad u mnogim selima beleže se velike štete od grada, iako strelci danonoćno šest meseci dežuraju i dejstvuju i pored loše zarade. Za taj posao dobijaju minimalnih 4.000 dinara od Republičkog hidrometeorološkog zavoda uz dodatno finansiranje lokalne samouprave.

Kad zagrmi nebo strelci su već na položaju. Čekaju znak za ispaljivanje raketa. Tada ne razmišljaju o nadoknadi koju primaju. Važno je dejstvovati na vreme, zaštititi useve i zasade od kojih oni i njihove komšije u selu žive.

Na tom zadatku skoro četiri decenije je i Bratislav Filipović. Iako minimalno plaćen, u sezoni odbrane od grada stalno je u pripravnosti.

"Moram da dežuram ako ću odgovorno da radim. Stanica ni je udaljena 15 minuta hoda uzbrdo", kaže Bratislav Filipović iz sela Duškovci kod Požege.

Ističe da ima obavezu da istrči u bilo koje doba dana i noći. Ne mogu da odem kao čovek ni na prislavu, ni na slavu, ni na more, dodaje Filipović.

Na području Ivanjice 44 strelca angažovana su na 22 protivgradne stanice. Tankosići od aprila do oktobra gledaju u nebo. Kada naiđu gradonosni oblaci prekidaju sve poslove na imanju.

"Sve moram da ostavim i da idem. I tamo ostanem po četiri, pet sati, sve zavisi do oblaka. Dešava se dođeš kući i počneš da bereš maline, posle pola sata ponovo, pa opet ideš tamo", kaže Rajica Tankosić, strelac iz sela Lisa kod Ivanjice.

Za protivgradne strelce u Ivanjici ove godine iz lokalnog budžeta opredeljeno je šest i po miliona, što je više nego u drugim opštinama. Tako strelci šest meseci primaju po 12.000 dinara.

"Naknada koju izdvaja Republički hidrometeorološki zavod u iznosu od 4.000 dinara mesečno za rad strelaca nije dovoljna i da nema ovih dodatnih sredstava posao protivgradnog srelac ne bi niko hteo da obavlja", napominje savetnica na poslovima poljoprivrede Opštinske uprave Ivanjica, Dušica Madžarević.

Kako navodi, u tom slučaju bi grad napravio ogromnu štetu u poljoprivredi.

I u Merošini izdvaja se približno novca za strelce i rakete. U kraju gde mnoge porodice žive od voćarstva. Strahuju od grada, koji se prošle godine sručio na oko pet hiljada hektara i naneo veliku štetu.

"Imali smo sreću, pa je višnja već bila obrana, ali odmah posle par dana pao je grad gde su bile velike štete pre svega na voćarskim kulturama, šljivi, vinovoj lozi, pa i nekim ratarskim, pogotovo povrću", kaže Hranislav Stojanović iz Poljoprivredno-stručne služba Opštine Merošina.

Iako su na neprekidnom dežurstvu, bez opreme, uz loše seoske puteve i brojne druge probleme protivgradni strelci ukazuju na značaj njihovog posla u zaštiti poljoprivrednih kultura od nevremena.