Magacini, teretane, fitnes centri "ušli" u skloništa – ko ih kontroliše

Kancelarijska vrata na ulazu u sklonište. Stanari jedne zgrade u Zemunu ne znaju ko je unutra, a obraćali su se nadležnima nekoliko puta.

"U skloništu je neko već 12 godina, a obraćajući se nadležnima ništa nismo uradili. Mada je 2020. godine u januaru podneta prijava da se ustanovi da se vidi ko je to, ali ništa sa tim nije bilo. Potrošnja zajedničke struje ide na teret građana", kaže Velimir Gligorić, stanar.

U Mirijevu drugačija situacija. Čelična vrata, sirene, uski prolazi. Jeste sklonište, ali i klub realnog aikida. Imaju ugovor sa JKP "Skloništa" već 15 godina i plaćaju mesečni zakup.

"Mi smo sve to preuredili, stavili smo laminat, napravili smo žensku, mušku svlačionicu, kupatilo smo napravili i sredili, jeste malo ali imamo gde da vežbamo. Treba vlagu da rešimo, a imamo i ventilaciju što je najbitnije", rekao je Boban Jovanović, trener realnog aikida u Mirijevu.

Da li se u skloništima na bilo koji način narušava infrastruktura i smanjuje njihova bezbednost trebalo bi da kontrolišu Skloništa. U mirnodopskim uslovima izdaju ih za fitnes centre, ustanove, magacine, arhive, teretane. Upravnici zgrada nemaju pristup skloništima.

"Dovde možemo da idemo, dalje ne možemo, a voleli bismo da imamo bolju saradnju i da znamo šta se dešava jer ne daj bože u slučaju neke opasnosti, mi moramo da sečemo ovo ovde da bi ušli", kaže Nenad Radić, profesionalni upravnik.

Za slučaj opasnosti u nekim situacijama mogu da se koriste i podrumi. O njima se brinu stanari i upravnici.

"Ispred podruma održava stambena zajednica, a unutra tamo gde su vrata održava svaki stanar za sebe i pravilo je da ne sme nikako držati neke zapaljive supstance", kaže upravnik.

U Srbiji postoje 1.442 skloništa, od kojih skoro hiljadu u Beogradu. Nadležni tvrde da sva u roku od 24 sata mogu da budu spremna da prihvate ljude. Švedska je jedna od zemalja sa najviše skloništa – više od 60.000.