Približava se prolećna setva, sa kojim problemima su se suočili ratari

Do početka prolećne setve ostalo je manje od tri nedelje. Obeležiće je visoka cena repromaterijala, pa pojedini poljoprivrednici razmišljaju da setvom manje zastupljenih kultura smanje troškove i povećaju zaradu.

Andrija Karlaš, poljoprivrednik iz Česterega kod Zrenjanina, odlučio je da na dva i po hektara zaseje ovas. Manja su ulaganja, sazreva u leto i na istoj parceli može odmah da se seje drugo krmno bilje.

"Znači, optimalno je od 15. februara do 15. marta. Sejemo crni ovas. Za to je potrebna manja količina đubriva – tri stotine kilograma na hektar", navodi Andrija Karlaš.

Zbog skupljeg mineralnog đubriva, kukuruz i suncokret ratarima neće biti prvi izbor.

"Ići ću na to da repromaterijal bude manja stavka. Ići ću na soju, najverovatnije sve njive ove godine u soju. Zato što traži manje ‘veštaka’", navodi Dragutin Pavlović, poljoprivrednik iz Čelareva.

Na susretu sa proizvođačima predstavnici šećerane u Vrbasu najavili su istu cenu kao prošle godine – 40 evra za tonu. Proizvodnja šećerne repe jeste najskuplja, ali obezbeđuje najbolju zaradu od oko 1.500 evra po hektaru. Srbija je među retkima u regionu gde se proizvodnja može ugovoriti sa četiri šećerane.

"U našem regionu, u Mađarskoj imate jednu šećeranu, imate još četiri-pet u Rumuniji, znači sve ostale zemlje nemaju, da ne nabrajam. Hrvatska je ostala na jednoj šećerani koja jako slabo radi", navodi Rade Miljević, iz Sirovinskog sektora šećerane "Vrbas".

Procena je da će oni koji koriste kompletnu agrotehniku i plaćaju zakup zemlje za setvu kukuruza morati da obezbede od 140.000 do 155.000 dinara po hektaru, 50 odsto više nego lane. Proizvodnja suncokreta će po istoj računici biti skuplja za 30 odsto.