I preduzetnice su mame, zašto nemaju ista prava kao i ostale trudnice i porodilje

Kada rode dete, preduzetnice nemaju pravo da njihovi muževi odu na porodiljsko, a one nastave da rade. Ako odluče da im muževi nastave da rade u preduzeću, a one čuvaju bebu, neće im biti uplaćivani doprinosi u toku porodiljskog, ne ide im ni radni staž. Ako su iz bilo kog razloga morale na trudničko bolovanje, ne primaju punu naknadu za odsustvo već samo pola, a ako se odluče na treće ili četvrto dete, nemaju pravo na odsustvo od dve već samo godinu dana. Zbog ovih razloga Udruženje "Mame su zakon" tražilo je promenu zakona kojima bi mame preduzetnice dobile ista prava kao zaposlene žene.

Gostujući u Beogradskoj hronici, Tatjana Macura iz Udruženja "Mame su zakon" kaže da, kada je u julu 2018. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom stupio na snagu i u perodu kada je usvajan, Udruženje je ukazivalo na moguće probleme koji će nastati kada su u pitanju preduzetnice i neke druge grupe žena.

"Meni se čini da Vlada Srbije u tadašnjem sastavu nije mogla dovoljno da razume probleme odnosno kako će to izgledati u praksi. Verujem da je onaj ko je pisao Zakon imao dobru nameru da zakonsko rešenje prepozna žene koje samostalno obavljaju delatnost, ali je nastao ozbiljniji propust, a to je da u trenutku kada se ovaj zakon usvajao amandmani koji su bili podneti a koji su mogli da urede ovo pitanje nisu bili prhvaćeni", ističe Tatjana Macura.

Prema njenim rečima, u međuvremenu su izmenjene neke odredbe zakona na osnovu predloga za ocenu ustavnosti koje je udruženje "Mame su zakon" uputilo Ustavnom sudu, ali se to ustavno rešenje, odnsno izmene koje su podstaknute odredbama Ustavnog suda, ne odnose na preduzetnice.

Statistika kaže da u Srbiji ima skoro 97.000 preduzetnica. Nešto više od 40.000 njih ima između 18 i 40 godina. Od ukupnog broja žena koje su se ove godine porodile, 5.000 je preduzetnica.

Zašto preduzetnice i zaposlene žene nisu jednake?

Trudnica i preduzetnica Maša Đurić bavi se digitalnim marketingom. Šta će biti sa njenom firmom kada se porodi, kaže, zavisi da li će se zakon promeniti ili ne.

"Jedan od problema preduzetnica je da ne možete da ostavite svoje poslove da vas čekaju godinu dana. Moj plan je bio da se posle tri meseca vratim poslu i klijentima, a da muž preuzme brigu o detetu. To trenutno za mene nije opcija, dajemo državi rok tri meseca da reši taj problem, a ako ne, onda ćemo razmišljati šta i kako dalje", rekla je Đurićeva.

Udruženje "Mame su zakon" i digitalna zajednica prikupili su do sada više od 47.000 potpisa za izjednačavanje prava žena preduzetnika i ostalih zaposlenih žena.

"Želimo da stvorimo pritisak na Ministarstvo za brigu o porodici, Ministarstvo za rad i Ministarstvo finansija da dođe do ovih izmena. Kao što smo mogli da vidimo iz najava predsednika Aleksandra Vučića od 1. januara 2022. stupiće na snagu velika izmena koja se tiče porodilja, koje će dobiti svoje prvo dete, i da će naknada da se podigne sa 100.000 na 300.000 dinara", naglašava Macura.

Dodaje da, iako je druga polovna decembra, veruje da će se doći o izmena ovog zakona i ponovo apeluje da se izmena usvoji.

"Predsednica Vlade je na jednoj od poslednjih rasprava u Skupštini najavila da će se pozabaviti izmenama koje se tiču porodilja preduzetnica. Čini mi se da imamo dovoljno i vremena i prostora i ako Vlada ostane pritom da je ovo na vrhu prioriteta, nema razloga da ne stupi na snagu od 1. januara jer obuhvat u budžetu koji se odnosi na izmenu koju je najavio predsednik države je značajno veći od ove koja se tiče porodilja preduzetnica", ističe Tatjana Macura.

Predati potpisi za peticiju

Prema njenim rečima, ohrabreni su time što je ministar finansija Siniša Mali rekao nedavno da ima novca za podizanje natalteta u Srbiji.

Macura naglašava da ženama koje su preduzetnice mnogo više znači da suprug može posle trećeg detetovog meseca da uzme brigu o detetu nego ženama koje su zaposlene zato što nemaju luksuz da svoje poslovanje blokiraju godinu dana.

Dodaje da su potpise peticije predali pre oko dva meseca i ti razgovori teku dobro.

"U ovom trenutku se svakog meseca oko 5.000 žena isplaćuje iz budžeta Srbije po osnovu člana 17. koji tretira na poseban način ne samo preduzetnice već i žene koje su zaposlene na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Ne može nas niko ubediti da država ne može da izađe u susret ovim ženama i kaže – mi možemo da izmenimo ovaj zakon da ove žene bezbrižno koriste svoja prava i odlaze na porodiljsko odsustvo", rekla je Tatjana Macura iz Udruženja "Mame su zakon".