Napadi na vozače gradskog prevoza sve suroviji, kako ih sprečiti

Odgovaraš za putnike i vozilo, tačnost polazaka u gradskoj gužvi, kada je suvo i po snegu. Iza vozača gradskog prevoza je autobus, tramvaj, duži od 20 metara, a ipak najviše strepe od kolega iz automobila. Mnogi su bahati.

"Ne propuštaju autobus sa stanice kada treba da izađe, ne znaju", kaže Rade Mrđe, vozač GSP-a.

"Iseče, ne pusti te da uđeš, nervozni, psuju", dodaje vozač Miodrag Zdravković.

Srećom, sagovornici iz GSP-a nisu doživeli i fizički napad. Ali u preduzeću od početka godine beleže 62 napada, toliko ih je bilo u prošloj celoj godini. I sve su suroviji, kao u petak uveče, kada su na Karaburmi pretučena dva vozača. Prvo je vozač linije 23 na stanici izašao da proveri zašto se vrata ne zatvaraju.

"Onda su ga napala tri mladića i jedna devojka, počeli su da ga tuku, šutraju, oborili su ga na zemlju. U međuvremenu, došao je drugi autobus, isto 23, kolega je video da njegovog kolegu tuku, izašao je i postradao još više, njega su još više pretukli", navodi Slavica Stevanović iz GSP-a.

Posekotine, podlivi, lekari su utvrdili da je vozač i izujedan, što je šokiralo zaposlene u firmi i onako težak posao učinilo još opasnijim i odbojnijim, kaže Slavica Stevanović iz GSP-a.

"Kako bi se svi mi osećali da ujutru se spremaš na posao i znaš da će tokom dana i radnog vremena neko da vas psuje, maltretira, da trpite viku", dodaje Stevanovićeva.

Ni panik tasteri ne pomažu 

Ne vredi to što svaki vozač ima panik taster kojim operativni centar obaveštava da je napadnut, posle čega na lice mesta dolazi policija.

"Mi smo imali situacija da pojedini putnici uznemiravaju ostale putnike ili da su pod uticajem alkohola i da su vozači primetili da se dešava nešto to nije regularno ponašanje putnika i u tim slučajevima policija je intervenisala", navodi Jovica Vasiljević, sekretar Sekretarijata za javni prevoz.

Rasprava ima stalno i svugde, a napada na okretnicima, stanicama, najviše u žutim trakama. U ovoj godini beleže i skoro trideset napada i na vozače privatnika uprkos kamerama u vozila, mada je ozbiljna mana to što kamera nema na stajalištima.

"Naravno, mi ne očekujemo da na svakom stajalištu imamo, jer imamo preko 5.000 stajališta, ali na najvećim presedačkim mestima poput Zelenog venca, na našim terminusima i okretnicima, na jedno 150 lokacija u gradu bi sigurno značilo da imamo video-nadzor", dodaje Vasiljević.

Vozač se i vrati sa bolovanja, ali traume ostaju. U situaciji kad ih je sve manje, kad ustaju vrlo rano, a ležu suviše kasno, neki imaju i dvokratno radno vreme, dragoceni su i svaka svađa, a kamoli napad, može biti pogubna. Izlaz jeste sveprisutni video-nadzor i stroge kazne za napadače, ali ako se izreknu i naplate bez zastarevanja.