Sa kojim se sve izazovima suočavaju stari

Preko dvadeset odsto stanovništva u našoj zemlji starije je od 60 godina, a taj procenat će se, prema statistici, za dve decenije udvostručiti. Proveravali smo na koji način im institucije, ali i pojedinci mogu pomoći.

Sada imaju vremena za sve ono što su, kažu, nekada propuštali. Dane najćešće provode u šetnji, čitanju, igri sa unucima, baveći se raznim hobijima. O starima uglavnom brinu članovi porodice, ipak, osobama s invaliditetom ili demencijom, potrebna je i stručna pomoć zbog čega su najčešće smeštene u domove za stara lica.

Oni koji još mogu da se brinu sami o sebi deo vremena provode u Dnevnim klubovima za starije.

"Volimo da dođemo i radujemo se. Ovo nam je kao druga kuća. Radujemo se kad smo u klubu", kaže Draginja Veckov, članica Kluba za starije Stari grad.

"Znate kako je kad su ljudi u godinama. ja ne volim da kažem najstariji, jer to zvuči kao da je nekome istekao rok. Mi smo samo stariji, ali mnogo možemo da damo", priča Zorica Leskovac, članica Kluba za starije Stari grad.

U Beogradu trenutno postoje 32 kluba za najstarije, koje godišnje poseti oko 10.000 penzionera.

"Oni, zavisno od svog zdravstvenog stanja, afiniteta, slobodnog vremena, uključuju se u ono što njima odgovara. Ovde mogu da dođu da igraju neke drušvene aktivnosti, sportske, šah, domine, pikado, čunjevi", ističe Mirjana Vukašinović, socijalna radnica Kluba za starije Stari grad.

Planira se otvaranje još jednog kluba na Novom Beogradu.

"Ovi klubovi imaju ulogu same prevencije. tj. prevencije same instutalizacije starijih sugrađana, jer oni ovde mogu da zadovolje različite potrebe. Obrazovne, ako imaju bilo kakav zdravstveni problem možemo ih uputiti, zatim pitanje samih socijalnih radnika koji su uvek tu prisutni. Tako da sa te strane radimo jednu veliku preventivnu ulogu u očuvanju najstarijih sugrađana", ističe Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalanu zaštitu.

Siromaštvo i usamljenost najveći su izazovi starosti u Srbiji, a istraživanja pokazuju da penzioneri nisu najugroženija kategorija. Teže je nezaposlenima i onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć. Ipak, bolji zdravstveni i ekonomski položaj penzionera među prioritetima je društva.

Najstarijim sugrađanima, kako sami ističu, za srećniji i ispunjeniji život, najpotrebniji su ljubav i pažnja, najpre članova porodice, ali i komšija, prijatelja i okruženja.