Ko više štiti radnika – sindikalna prava ili crkveni kalendar

Državni praznici, slobodni vikendi, dani odmora – sve to sleduje zaposlenima po Zakonu o radu.

Ipak, dana za predah nikad dosta, pa je pitanje da li bi poštujući crkveni kalendar imali više dana da "danete dušom".

Kada se to pretvori u brojeve, ko više štiti radnike – crveno slovo ili sindikalna prava?

Radnička prava – državni praznici, odmori, vikendi

Radnici koji se uzdaju u Zakon o radu i sindikalna prava odmaraju se državnim praznicima, danima odmora i najčešće vikendom.

Kada je reč o državnim praznicima, oni su ove godine zaposlenima doneli 11 dana za predah. Pravoslavni vernici imaju pravo i na slobodan dan za krsnu slavu.

Zakon o radu kaže i da zaposleni ima pravo na godišnji odmor i to najmanje 20 radnih dana.

Upravo taj zakon navodi i da radna nedelja, po pravilu, traje pet dana. Dakle, vikendi su slobodni to jest dva dana nedeljno se ne radi. Ove godine, računajući subote i nedelje, imamo 104 dana vikenda. Dva dana državnih praznika poklapaju se sa subotom (koje smo uračunali u 11 dana praznika), pa kada se to oduzme ostaju 102 dana vikenda.

Suma sumarum, 11 dana praznovanja, jedan dan za krsnu slavu, 20 dana odmora i 102 dana vikenda da se dušom dane – ukupno 134 slobodna dana koja imaju radnici zagledani u Zakon o radu.

Ko je izabrao da radi i subotom, što je čest slučaj kod preduzetnika, mogu da zaborave 52 slobodna dana te im ostaju 82 dana odmora tokom godine.

Crvena slova i nedelje

Pojedine dane Crkva je posvetila značajnim događajima i velikim svetiteljima i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. Onim radnicima koji bi voleli da svoje radne dane mogu da usklade sa crkvenim kalendarom, jasno je da bi crvena slova bili neradni dani. Takvih je u jednoj godini 38.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer je tog dana Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih i to je najznačajniji događaj u istoriji sveta na kome počiva hrišćanstvo. Zbog tolikog značaja i svaka nedelja u toku godine posvećena je vaskrsenju.

A kako kaže jedna od Božjih zapovesti, "sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome". Dakle, radnici koji poštuju crkveni kalendar ne bi radili ni nedeljom.

Desi se da neki praznici "padnu" u nedelju, a dva su uvek tog dana – Vaskrs i Cveti. Pored ta dva praznika, ove godine u nedelju se proslavljaju i Trojice, Lučindan, Aranđelovdan i Nikoljdan. Dakle, ove godine se šest praznika obeležava baš u nedelju (već smo ih ubrojali među crvena slova) i kada se to oduzme od 52 nedelje, koliko ih je ove godine, dolazimo do broja od 46 slobodnih nedelja.

Saberemo li crvena slova i nedelje kojima se ne radi, držeći se crkvenog kalendara ove godine imali bismo 84 dana za odmor.

Kada se podvuče crta, račun kaže sledeće: "radnici udarnici" su oni koji rade i subotom – ove godine imaju 82 slobodna dana, nešto više dana za predah imali biste poštujući crkveni kalendar – 84 slobodna dana, dok zaposleni koji se u potpunosti drže svojih sindikalnih prava i ne rade oba dana vikenda imaju osetno više dana za odmor – čak 134.

Teoretski, najbolje bi prošli oni koji "poštuju" i Zakon i crkveni kalendar, što nije naodmet proveriti pre ulaska u posao, pa se sa njima dogovarajte o preciznom roku i penalima ako ga ne budu poštovali barem onoliko koliko poštuju sebe. Ili se pomolite da sve prođe kako treba i da na kraju budete zadovoljni obavljenim poslom.