Brnabić: Danas nije samo dan sećanja već i dan opomene

Koncertu je prisustvovala premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri Darija Kisić Tepavčević, Tomislav Momirović, izaslanik predsednika, predstavnici Vojske Srbije, poslanici, predstavnici verskih zajednica i diplomatskog kora.

"Danas nije dan samo za sećanje već za opomenu koliko je malo potrebno da se uđe u tamu koja proždire", rekla je Brnabićeva i naglasila da nikada ne sme da se dozvoli da budemo nemi na zlo i nemi posmatrači.

Srbija je uvek bila na strani slobode i biće, usprotivila se uvek fašizmu, i to će uvek činiti, a to kaže i danas kada nas istorija podseća na važnu lekciju, kako se zlo ne bi ponovilo, kao ni greške iz prošlosti, rekla je premijerka.

"Zlo je i dalje tu, vreba i vrlo je moguće da je banalno, kako je tvrdila Hana Arent, jer tog 10. novembra u Berlinu videla su se nasmejana lica ljudi ispred razbijenih radnji Jevreja. Zato danas opominjemo i imamo obavezu da ne budemo nemi i da nam ništa što liči na komunikaciju sa pukim divljaštvom nikada više ne bude smešno, a pogotovo ne nama u Srbiji, jer, poput Jevreja, znamo šta je pogrom, proterivanje, paljenje crkava, hapšenje, samo zbog pripadnosti jednom narodu, zbog vere i jezika", poručila je Brnabićeva.

Istakla je da je naša dužnost da se sećamo svih nevinih žrtava i stradalnika i u sistemu koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, koji kod nas, kako kaže, predstavljaju simbol banalnosti zla.

Nasilje na nemačkim ulicama, pod vlašću Adolfa Hitlera, 9. novembra 1938. godine značilo je početak organizovanog, pravno legitimisanog i javno podržanog progona Jevreja, koji je završen ubistvom šest miliona nedužnih muškaraca, žena i dece.

U Kristalnoj noći uništeno je više od 8.000 jevrejskih kuća i prodavnica, gorele su skoro sve sinagoge u Nemačkoj, više od 1.500, uništavana su njihova groblja, a Jevreji su zatvorani, ranjavani i ubijani širom nacističke Nemačke.

Zbog razbijenog stakla i srče po ulicama noć je nazvana Kristalna.

U Nemačkoj je pre Drugog svetskog rata živelo oko 600.000 Jevreja, a nakon 1945. ostalo ih je samo 12.000. 

Odlukom Saveta Evrope današnji dan obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma.