Čomić: Potpunom inkluzijom Roma postaćemo humanije društvo

Ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić kaže za RTS da je romska kultura nedovoljno vidljiva u društvu zbog ogromne sklonosti da se prema Romima ponašamo pokroviteljski sa dozom rasizma.

"Rome smeštamo na njihovo mesto, smatrjući da to znamo, gubeći time na ljudskosti društva i gubeći Rome koji su već uključeni u društvo", smatra Čomićeva.

Kako naglašava, kada Romi budu nedeljivi deo društva, to društvo neće biti više romsko već više ljudsko.

Generalni stav populacije je da "oni tako inače vole da žive i da je to njihova tradicija" i to je omaložavajući stav, kojim većina pokazuje da ne želi da Romi budu uključeni u društvo, napominje Čomićeva.

Roma više nego što je popis pokazao

Ministarka ističe da, prema prethodnom popisu, Roma u Srbiji ima oko 143.000, dok svi koji se razumeju kažu da ih je mnogo više.

Resorno minstarstvo se, u saradnji sa Kancelarijom EU u Beogradu, OEBS-om i Agencijom UN, za popis 2022. godine založilo da Romi dobiju upitinik na svom jeziku gde će popisivači biti ljudi koje poznaju, kaže Čomićeva.

Važnost toga Čomićeva ilustruje primerom akcije za vakcinisanje protiv kovida, kada su ekipe Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva zdravlja išle u romska naselja. Oni neće da dođu na mesta gde se svi imunizuju, dodaje Čomićeva.

Navodi da će se danas na skupu povodom Svetskog dana romskog jezika govoriti o tome da romski jezik, tradicija i kultura postoje.

"Ovaj dan ustanovljen je 2015. u Parizu na iniciajtivu Udruženja za promociju obraozovanja Roma iz Hrvatske "Kali sara", koji su 2008. objavili prvi romsko-hrvatski i hrvatsko-romski rečnik i taj dan obeležavaju od 2009. godine. Važno je pokazati poštovanje i radoznalost za jezik i kulturu onih koji su različiti i svima će biti bolje, ako Romi budu živeli bolje", poručila je Čomićeva.

Na pitanje da li se država pomerila sa mrtve tačke kada su u pitanju egzistencijalni problemi Roma, Čomićeva kže da je učinjeno dosta, ali ipak nedovoljno.

"Uloženo je dosta sredstava na podizanju kulture stanovanja. Srbija je počela sa akcijama uključivanja Roma u društvo znatno pre 'Dekade Roma', još devedesetih godina prošlog veka", ističe Čomićeva, navodeći primer novosadskog naselja Šangaj.

Čomićeva naglašava da je, pored dostojanstvenih uslova stanovanja, važno i da se sa Romima bude u dijalogu u vezi sa temom obrazovanja.

"Kada se devojčici oduzme pravo na obrazovanje oduzeli ste joj šansu za ceo život. Kroz državne stipendije i rad Nacionalnog saveta romskoj deci se garantuje učenje svog jezika sa elementima kulture", dodaje Čomićeva.

U Srbiji se oko 800.000 ljudi izjašnjava da su pripadnici romske nacionalne manjine. "I kod njih postoje problemi sa natalitetom. Kod Roma je to manji problem, ali sa druge strane, imaju mnogo kraći životni vek od republičkog proseka (72 za muškarce, 77 za žene, a kod Roma 52, odnosno 55 godina).

O napadu na Kona i govoru mržnje

Čomićeva smatra da država mora da bude odlučna u borbi protiv govora mržnje. 

"Govor mržnje nije sloboda govora. To je fašizam u svom kič obliku, strašno je što te ljude nasilje raduje i zabavlja", kaže Čomićeva.

Uzvikivanje antisemtiskih parola ispred zgrade epidemiologa Predraga Kona, Čomićeva vidi kao najnižu stepenicu na koje ljudsko lice može da padne. Sa druge strane, napominje da i takvi ljudi imaju pravo na zaštitu ako ih neko drugi napadne na isti način.

Govoreći o tome da li se propisi primenjuju, Čomićeva kaže da je ove godine prvi put Evropska komisija imala nešto blažu formulaciju stava da Srbija ima dobre zakone, ali da se oni ne primenjuju.

"Radilo se na primeni zakona. Posao je započet, ali smo veoma daleko od tvrdnje da svi osećamo da se pravda primenjuje i da je nepravda okrunjena do podnošljivog nivoa", zaključuje ministarka za ljudska i manjinska prava.