Prve komšije šire nuklearne elektrane, u Srbiji zakon star 30 godina blokira izgradnju

Energetska kriza je nuklerke vratila na vrh najpouzdanijih postrojenja za proizvodnju struje. U svetu su aktivne 443 nuklerke, a pripremaju se projekti za gradnju još stotinu. U Srbiji je na snazi zakon o zabrani gradnje nuklearnih postrojenja.

Mađarska nuklerka "Pakš" je samo pedeset kilometara od naše granice. Sada ima četiri bloka, a naše komšije najavljuju da će već sledeće godine sa Rusima početi gradnju dva nova. Srbija je zainteresvana za pet, deset ili 15 odsto udela, potvrdio je predsednik Vučić. Razvoj nuklerne energije u zemlji koči moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989.

"Smatram da je to Zakon koji treba odmah ukinuti, ne zbog toga što bi mi gradili nuklernu elektranu. Najmanja nuklerna elektrana ove savremene generacije košta između sedam i osam milijadi evra. To je za Srbiju nemoguće. Međutim, već 30 godina od donošenja tog Zakona na beogradskim visokim školama ne izučavaju se nuklearne tehnologije. Nisu to stručnjaci koji treba da grade, nego su to stručnjaci za zaštitu od zračenja", objašnjava naučni savetnik u JP "Nuklearni objekti Srbije" Ilija Plećaš.

Od 443 nuklearke u svetu, gotovo trećina je na teritoriji Evrope, u Americi 93. U toku je gradnja novih - najviše u Kini čak 16. A Francuska je oslonjena na proizvodnju struje iz nuklearki.

Srbija je okružena nuklearnim reaktorima na 50 do 400 kilometara - pored mađarskih, bugarskih i rumunskih, tu je i hrvatsko-slovenački "Krško". Svi planiraju gradnju novih, a eventualnim učešćem u tim poslovima naša zemlja bi obezbedila i stratešku rezervu struje van granica.

"To su načini kako se izboriti sa nekim ekstremnim situacijama, obično su to situacije nestašica električne energije ili ovakve situacije kada imamo prevelike cene pa intervencijom države delujemo na tržište", navodi rukovodilac za energetiku i resurse u "Dilojtu" Željko Marković.

Naučnici ističu da su nuklearni objekti projektovani da izdrže najrazornije zemljotrese, poplave i udar aviona. A njihova bezbednost kao i skladištenje nuklearnog otpada kontrolišu se simuliranjem akcidenta, takozvanim "stres testovima izdržljivosti".

"Bez obzira što se desio i Čenobilj i Fukušima, to su dva akcidenta koja su se desila zbog čovekove greške, ne zbog greške tehnike. Danas su nuklerne elektrane, te četvrte generacije, apsolutno bezbedene i u skali opasnosti nuklerana je poslednja", ističe Plećaš.

A kako RTS saznaje i Odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti uputio je Vladi dokumet o održivim energetskim izvorima sa preporukama. Navode, nukleanu energiju ne treba odbacivati unapred, već je razmotriti na osnovu naučnih činjenica.