Vesna Stanojević: Više žena u Sigurnoj kući nego pre pandemije, prijavite nasilje i anonimno

Sledeće godine Vesna Stanojević obeležiće 30 godina rada u sprečavanju nasilja u porodici, kada je pokrenula rad na SOS telefonu u Beogradu, i sa koleginicom 1996. osnovala Savetovalište protiv nasilja u porodici.

Prvu Sigurnu kuću čiji je i danas koordinator sa saradnicima je otvorila 2000. godine.

Stanojevićeva navodi da je prva godina pandemije, 2020. bila mirna za Sigurnu kuću. Većina žena nije radila, bila je kod kuće, poštovala su se mere.

Međutim, ukazuje da pošto su mere popustile, situacija se znatno pogoršala. Mnogo više žena traži smeštaj u Sigurnu kuće nego pre epidemije, ističe Stanojevićeva.

Naglašava da je do ovog trenutka u 2021. u porodičnom nasilju ubijeno 17 žena.

"Nedopustivo je da se u 21. veku žene trpe nasilje. Žena ne određuje sebe pripadnošću nekom muškarcu, već je, pre svega, čovek. A predrasuda kojih ima veoma mnogo dovode do nasilja", poručuje Stanojevićeva.

Prema njenim rečima, veoma je važno da se kaže da nasilje ne treba trpeti – mora da se prijavi, čak i anonimno.

"Ima mesta za svaku ženu kojoj je potrebno sklonište od nasilnika"

Stanojevićeva ukazuje da su kapaciteti Sigurne kuće uvek popunjeni, ali, kako ističe, to ne znači da nema mesta za neku novu ženu kojoj je potrebno sklonište od nasilnika.

Uvek će se naći mesta za svaku ženu koja želi da se skloni od nasilja i želi da promeni svoj život, poručuje Stanojevićeva.

Kako navodi, u Kući borave i žene sa decom. U petak smo primili jednu ženu da bebom, a imamo i vrtić, dodaje Vesna Stanojević.

Ukazuje da se Sigurna kuća sastoji od tri velika objekta i da žene često imaju svoje, zasebne sobe.

Kaže da starija deca idu u školu koja je najbliža Kući.

Ističe da je saradnja sa tim školama veoma dobra. Želim da pohvalim direktore škola i razredne starešine. Važno je da se u školi ne pojavi nasilnik ili neko iz njegove porodice, napominje Stanojevićeva.

"Psihološko osnaživanje smisao boravka u Sigurnoj kući"

Koordinatorka Sigurne kuće kaže da se neke žene po dolasku opuste veoma brzo, jer znaju gde su došle.

"U komunikaciji sa našim dežurnim saradnicama, omugućava im se da se opuste i stvore sopstveni ambijent. To su uglavnom mlade, komunikativne žene", navodi Stanojevićeva.

Naglašava da je suština boravka žena u Kući koje su trpele nasilje u porodici da se psihološki osnaže - da uz pomoć stručnjaka shvate da mogu da žive i bez nasilnika.

Mnoge žene dođu sa osećajem emotivne vezanosti za nasilnika.

"Još se u našoj sredini nisu prevazišla shvatanja da je razvod sramota. Neke kažu da su prvi slučaj razvoda u svojoj porodici", kaže Stanojevićeva.

Navodi da otac, majka, brat ili sestra obično znaju gde se žena nalazi.

"Važno je da nasilnici ne saznaju da je žena u Sigurnoj kući. Žene se plaše nasilnika i njegovih pretnji", kaže Stanojevićeva.