U Srbiji više od 5.000 migranata, mnogi nevidljivi za pravni sistem

Gostujući u Beogradskoj hronici, Vinčićeva je navela da znatan deo migranata uspeva brzo da ode, ali da svakog dana u zemlju ulazi 120 do 150 ljudi iz pravca juga ili iz Bugarske.

Prema njenim rečima od ukupnog broja migranata žene i deca čine oko 15 odsto, oko 45 odsto su izbeglice iz Avganistana, zatim slede Pakistan, Sirija, Irak, Palestina.

Migranti tražioci azila borave u kampovima, što je privremeno rešenje, ali poneki su tu već dve ili tri godine.

"Postoje osobe koje su ‘zaglavljene’ u našoj zemlji, ovde su par godina i ono što je nama najspornije što u velikom procentu licima koja borave na teritrije Srbije nije utvrđen pravni status i oni su praktično nevidljivi za sistem", ističe Vinčićeva.

Dodaje da se nalaze u kampovima, neki imaju kamp-kartice ali nisu registrovani kao tražioci azila, ne ostvaruju prava, nisu informisani o svojim obavezama.

"Često su žrtve te svoje pravne nevidljivosti i ne mogu da ostvare neka od osnovnih prava, poput smeštaja, prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu", naglašava Vinčićeva.

Ističe da migranti nemaju prava da bez odobrenja Kancelarije za azil borave na privatnim adresama i stanovima. Ukoliko ih građani primete u privatnim stanovima treba da obaveste policiju i policija je ta koja će u okviru svojih nadležnosti reagovati i uputiti ih u neki od centara za azil ili prihvatnih centara gde imaju prava na obezbeđen smeštaj i hranu.

U centrima imaju pravo na smeštaj, zdravstvenu zaštitu, hranu i garderobu. Oni koji su u azilnoj proceduri nakon devet meseci od podnošenja zahteva ostvaruju pravo na rad i imaju pravo da se zaposle, kaže Jovana Vinčić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.