Ognjena Marija – zbog čega žene danas ne bi trebalo da rade

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnicu žena.

Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.

Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega je se otac odrekao.

Zbog vere u Gospoda, posle teških muka, posečena je mačem u 16. godini. Njene mošti postadoše čudotvorne i isceliteljske, pa su oduvek poštovane.

U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona.

Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem, i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom, spada u "ognjevite" svece.

U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.

Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje. Narodna izreka kaže – ko slavi Ognjenu Mariju siguran je u letinu.

Obeležava se i kao krsna slava.

Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju.

Niko ne radi, pogotovo žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću.

U narodu se kaže da na Ognjenu Mariju "ne valja ni konac u iglu udenuti".