Sve popularniji život na reci – splavovi skuplji od vikendica

Za život na reci Ljubomir Miljević se opredelio još pre 40 godina. Od tada je splav na Adi Ciganliji njegova stalna adresa.

"Prvo voliš reku, pa imaš čamac, pa onda napraviš splav, pa onda porastu ti deca, pa ti odeš u slobodu i onda živiš na splavu", kaže Miljević.

Svako godišnje doba na reci ima svoje čari. Lepo je buditi se sa pogledom na reku i imati komšije od kojih uvek možete da očekujete poziv na tanjir riblje čorbe.

Ljubomir ističe da je zimi mirnije i lepše, jer je tišina i nema nema ljudi koji, kako kaže, ne poštuju reku.

"Uvek je lepo, svako vreme ima svoje čari. Malo nam zagorčavaju život ovi gliseri i novokompanovani bogataši sa velikim jahtama koji nam talasaju reku i koji se ne ponašaju lepo. Mi stari se svi družimo i živimo ovde. Svi smo dobri drugari. Kad neko kuva nešto zove sve ostale", kaže Ljubomir.

"Na splavovima se živi slobodno i bezbrižno"

Korona je stigla i do savskih splavova. Podigla im je cene. Ko želi da postane vlasnik jednog od njih, potrebno mu je najmanje 10.000 evra. Naravno, ima i skupljih.

"Cena zavisi od opremljenosti, mesta, na koliko mu je dozvola, da li je na godinu dana, da li je na više godina i odakle mu je priključak struje", navodi stručnjak za nekretnine Nedeljko Malinović.

Ima još nešto što nema cenu, kažu starosedeoci – na splavovima se živi slobodno i bezbrižno.

"Splav je mesto gde se družimo. Ja nikada nisam zaključao vrata, nemam ključ za vrata, meni stoje motori tu. Ta drvena baraka ima vrata od drveta, šutne neko i prođe, šta mu znači taj ključ. Ovako kada vidi da je otključano, zna da nema ništa vredno", objašnjava Ljubomir.

Možda nema ništa vredno u materijalnom smislu, ali baš tu vrednost mnogi sve više cene, pa se uz vikendice trenutno sve više prodaju i splavovi.

Izgleda da je beg iz grada i povratak prirodi jedini sigurni beg i od pandemije i od svakodnevnog stresa.