Profesorka Basara: Uvek sam se trudila da pacijenti osete poverenje i ljubav koju pružam

Profesorka doktorka Nadežda Basara, koja je jedna od najvećih stručnjaka u oblasti matičnih ćelija i lečenja malignih oboljenja na svetu, ističe da je orden koji je dobila posebnom svetlošću obasjava ne samo nju, nego i celu njenu porodicu.

Ukazala je da je dodela bila veličanstvena, kao i da je tom činu prisustvovala cela porodica.

"Izuzetno je bilo lepo, osećala sam se na neki način uzvišeno, zaista je bilo prelepo", dodaje doktorka Basara.

Istakla je da predlog da ona dobije priznanje dolazi od parohije iz Hamburga, ali prvenstveno od naroda.

"Tvoja crkva i tvoj paroh u inostranstvu, u daljini, je ta nit koja vas povezuje sa otadžbinom i postojbinom. Naši sveštenici imaju kontakte sa pacijentima i iz naroda je došao taj predlog koji je onda dalje preneo na vladiku Grigorija, on je dao predlog Svetom Arhijerejskom Sinodu i na kraju je došlo do te dodele juče", objasnila je doktorka.

"Važno je ne samo razgovarati sa pacijentom, nego i sa njegovom porodicom"

Citirala je hilandarski medicinski kodeks koji kaže da lekar ne sme da bude lakom na novac i da ne sme time da bude rukovođen u lečenju pacijenta, nego ljubavlju prema pacijentu.

"To sam se uvek trudila, da moji pacijenti u prvom razgovoru koji imaju sa mnom, koji boluju od teških bolesti, osete to poverenje u mene i ljubav koju pružam. Mislim da je to jako važno u prvom kontaktu između pacijenta i onoga ko ga leči", kaže doktorka.

Naglašava da je izuzetno važno ne samo razgovarati sa pacijentom, nego i sa njegovom porodicom.

"Da im predstavite mogućnosti lečenja, dijagnozu, detaljno objasnite. Ti razgovori traju i više od jednog sata, ali je važno da u tom prvom razgovoru da je pacijentu i njegovoj porodici jasno šta ih sve očekuje, o kom se periodu vremena radi. To su obično lečenja koja traju između šest meseci i godinu dana i nekada i duže", objasnila je doktorka Basara.

Na pitanje kako je pandemija uticala na njenu specijalnost, lečenje matičnim ćelijama, doktorka kaže da nije uopšte uticala na lečenje matičnim ćelijama zbog toga što su to jako teški bolesnici kojima uopšte ne možete da pomerite terapiju.

"Terapija treba da se primeni u jednom određenom periodu bolesti i nema odlaganja. Jedino da je neki od bolesnika oboleo od kovida onda biste morali da odložite lečenje, inače lečenje mora da se nastavi. Tako da smo mi i dalje radili i imali praktično identične brojke kao i prethodnih godina i pacijenata i transplantacija", dodala je doktorka.

Govoreći o tome da li matične ćelije mogu da pomognu u lečenju od kovida, Basara ističe da ne mogu i da je u početku bilo nekih dezinformacija, ali da to nije tačno.

Kada je reč o lečenju najtežih bolesti, doktorka Basara navodi da je dijagnoza izuzetno važna, da se postavi brzo, ali i da se postavi tačna dijagnoza.

"To je još važnije – brzina i tačnost, tj. preciznost dijagnoze. U dijagnostici se sve više primenjuju, to je sada praktično standard, molekularne metode, tako da bez te dijagnostike nema ni postavljanja precizne dijagnoze", kaže doktorka.

Ukazala je da su na klinici u Nemačkoj u mogućnosti da za 48 sati postave preciznu dijagnozu akutne leukemije.

Da li je moguće sprečiti maligne bolesti

Odgovarajući na pitanje da li je moguće sprečiti nastanak malignih bolesti i kako, doktorka kaže da kod nekih malignih oboljenja je moguće da se spreči – i tu se uvek ističe pušenje.

"Ne treba pušiti, jer se to direktno povezuje sa karcinomom pluća, ali ne samo sa karcinomom pluća nego i sa drugim karcinomima. Treba voditi zdrav život, svakodnevno kretanje najmanje 30 minuta dnevno, mediteranska ishrana, alkohol samo u manjim količinama dnevno – to je ono što je važno da se uradi da bi se sprečila maligna oboljenja", kaže Basara.

Ipak, kako kaže, nekada i kada sve to radite genetika je ta koja određuje i dolazi do bolesti.

"Ako znate da vam u porodici nekoliko članova sa majčine i očeve strane ili sa jedne strane ima malignu bolest onda svakako treba redovnije da radite kontrole posebno kolonoskopiju kod karcinoma debelog creva već od 50 ili 55 godine ili mamografija kod žena koje imaju u porodici rak dojke", objasnila je doktorka.

Pored toga ističe da pušači treba redovno da odlaze kod lekara, bar jednom godišnje na sistematski pregled i rendgen pluća.

Istakla je da se medicina razvija u pravcu ciljane medicine i ciljane, individualne terapije.

"Cilj je u brzoj dijagnostici da pronađete taj antigen na ćeliji za koju postoji lek koji možete da primenite i veliki broj tih lekova su ili antitela ili lekovi iz grupe ciljane terapije. To je razvoj hematoonkologije, koja je sve više i više postala ambulantna grana medicine, mali broj bolesnika se leči na odeljenjima", navela je doktorka Basara.

"Nažalost, najbolji ne ostaju ovde" 

Na pitanje kada možemo očekivati da ponovo dođe u Srbiju ili da se vrati zauvek, doktorka Basara kaže da nikada nije izgubila kontakt sa zemljom.

"Oni koji nas poznaju, naši prijatelji i parosi u parohijama gde smo ovde živeli u Savskom vencu i na Banovom brdu kažu da u suštini mi nikada nismo ni odlazili, iako sam 1997. godine otišla iz Kliničkog centra Srbije i počela da radim u Nemačkoj, u suštini nikada nismo odlazili i viđali smo se češće sa prijateljima iz Beograda nego što su se oni viđali sa prijateljima koji su ostali u Beogradu i nikada nismo izgubili, preko naše parohije u Nemačkoj, kontakt sa zemljom", naglašava doktorka.

Ukazala je da joj stiže puno poruka od naših ljudi koji žive u Nemačkoj i da se trudi da odgovori na sve, ali da nekada to nije moguće.

"Taj kontakt je vrlo važan, jer naravno da se naš svet koji živi u Nemačkoj oseti sigurnije kada ima kontakt sa našim lekarom, ali naših lekara je sve više i više u Nemačkoj. Nažalost, najbolji ne ostaju ovde", navodi doktorka.

Na pitanje može li se porediti zdravstvo u Srbiji i Nemačkoj, doktorka Basara kaže da joj je teško da odgovori na to pitanje, jer ne radi ovde duže od 20 godina.

"U suštini je nedostatak lekova i brze dijagnostike ono što naše lekare u Srbiji usporava u daljem napretku, ali mislim da to nije tako jednostavno kada znate da postoji lek u svetu koji ne možete da primenite i to je ono što je velika prednost rada u Nemačkoj da svaki lek koji može da pomogne vašem pacijentu možete da nabavite bez obzira ako je registrovan negde u svetu", zaključila je doktorka Basara.